Veći dio vode na našoj planeti i u Sunčevom sistemu nastao je od sićušnih zrna leda koja su lebdjela međugalaktičkim prostorom, piše portal Nacionalna geografija.
Ovo otkriće pruža važne zaključke ne samo o nastanku našeg Sunčevog sistema, već i o tome kakve mogu biti planete koje kruže oko drugih zvijezda.
„Voda je osnovni sastojak koji je neophodan gotovo svim poznatim oblicima života na Zemlji“, kaže Isidora Klivs sa Univerziteta u Mičigenu.
„Razumijevanje odakle voda potiče može nam dati predstavu o tome koliko je život uobičajen u univerzumu“, ističe Klivsova.
Sva voda u našem Sunčevom sistemu - bilo na planetama, u kometama ili meteoritima, ili na ledenim satelitima poput Evrope - sadrži određenu količinu deuterijuma - izotopa vodonika koji ima dodatni neutron.
Rasut u komade
Led pronađen između zvijezda je još bogatiji deuterijumom, zbog čega se dugo sumnjalo na to da je on izvor vode u našem sistemu. Međutim, mladi solarni sistem je bio toliko nasilan i pun radijacije da bi bilo koji nadolazeći led morao da bude raznesen u komade, čineći kasnije vodu, bar bi tako trebalo da bude prema ovoj ideji.
Međutim, kada su Klivsova i njene kolege napravili model ranog Sunca, otkrili su da takvo objašnjenje ne stoji.
Nakon što su uklonili međuzvjezdani led u modelu, otkrili su da je kiseonik zarobljen u zamrznutom ugljen-monoksidu.
Osim toga, nema ni dovoljno jonizovanog, deuterijumom bogatog vodonika. Ukratko, Sunčev sistem u povoju ne bi imao sve potrebne sastojke za vodu sa tako visokim nivoima deuterijuma koje vidimo.
Umesto toga, međuzvjezdani led je možda dospio u planete, satelite i komete netaknut. Klivsova i njene kolege računaju da skoro polovina Zemljinih okeana, a možda i sva voda pronađena u kometama potiče iz drevnih izvora.
„Led nije jedina stvar koja postoji u međuzvjezdanom prostoru - postoji i organski materijal“, navodi planetarni naučnik Univerziteta u Čikagu Fred Kjesla.
Ukoliko je ta međuzvjezdana stvar učestvovala u formiranju planeta u našem sistemu, onda je vjerovatno da je učestvovala u stvaranju planeta oko drugih zvijezda takođe - povećavajući šanse da se mnogi planetarni sistemi formiraju pomoću grubih sastojaka za život.
„To pruža šansu da je organska materija, zajedno sa ostalim stvarima koje čine život, barem bila dostupna na svim planetama“, objašnjava Kjesla.
„Da li su od nje poslije nastali vanzemaljci ili mali zeleni muškarci i žene, potpuno je druga priča“, zaključuje Kjesla.
rts.rs
