Atmosferu njihovog druženja, razgovore koji su se (uglavnom) zasnivali na osnovnoj temi kolonije „Tabui u tranziciji“ i utiske, autori su sinoć prenijeli podgoričkoj publici na posljednjem u nizu javnih čitanja svojih djela, u kafeu Soul II Soul.
- Kao prva kolonija, mi smo sebi postavili, možda, previsoki ali realan cilj: da budemo „u pokretu“, da razgovaramo i osjetimo da smo kao ličnosti – ne kao autori – povezani, a ono što izlazi iz našeg svakodnevnog života u kućama u kojima smo boravili, da prenesemo na čitanje koje smo imali još od prošle nedjelje, prvo u Kotoru, pa u Budvi, Petrovcu i Baru – naveo je Gregović, jedan od glavnih inicijatora i organizatora prve književne kolonije regiona.
U razgovorima koje su autori vodili, dodaje, pokretani su brojni, raznorodni tabui. Počev od odrastanja djece bez roditelja, sredine koja ne trpi razvode, preko neoliberalizma, i SFRJ „kao velike zabranjene teme - osim u nekim poluglupavim, nostalgičnim pričama ili emisijama ili tekstovima“, do finansijskog ropstva i bankarskog dužništva.
- Sve su to tabui kojima se malo posvećuje vremena, tek poneki tekst ili emisija, razgovor. Nama, rođenim 60-tih, teme neoliberalizma i samoupravljanja bile su one za koje nam najviše smeta što su tabuizirane, jer nikako da izvučemo neke dobre stvari iz tih vremena, iz tih zabranjenih priča koje bi mogle, ali ne funkcionišu ni danas. Mlađima je bilo interesantnije nešto konkretnije, bliže ovom vremenu i njihovom mentalitetu, dinamičije, što je duh vremena, a o čemu nema vremena da se priča. O tome govore, na različite načine, i elektronski i pisani mediji, i knjige, i pozorišta, i filmovi... umjetnost, ali sve prolazi jako brzo da bi se ljudi posvetili tome, malo više razmišljali. A tu je i pitanje školstva, jer su mlađi odrastali i formirali se u dosta konfuznom školskom materijalu, koje se mijenja iz godine u godinu.
I dok su, iz večeri u veče, otvarali sve veći broj tema, bilo je nužno da „ostanu na pravom putu“, pa Gregović dodaje kako su „najkorektivniju ulogu“ imali su Lamija Begagić iz BiH, Vasko Raičević iz Crne Gore i Staša Aras iz Hrvatske.
- Možda su se oni najviše posvetili temi, inicirali dalju priču, jer smo razgovarali svako veče... Naučio sam ja nešto od tih ljudi. Naučili su, valjda, oni nešto i od mene – potcrtava naš sagovornik.
U Podgorici su sinoć svoja djela čitali Ognjen Spahić („Vampir“ - jedna od njegovih prvih kratkih priča, objavljena u novoj zbirci „Glava puna radosti“), Goran Gocić (odlomak iz budućeg romana „Poslednja stanica Britanija“), Stefan Bošković (priča „Transkripcija“), Vasko Raičević (dvije scene i nagrađene drame „Kalina proces“) i Đorđe V.Gregović (priča „Blues Bobby Fishera“).
Laureat ovogodišnje NIN-ove nagrade za debitantski roman „Tai“, Goran Gocić je u Crnu Goru stigao, kako kaže, na poziv prijatelja – organizatora, te dodaje da bi na ovakav skup pisaca došao i da je riječ o potpuno beznačajnoj temi.
- Nemam neka iskustva s kolonijama, a nemam ni mnogo iskustva da me ljudi tretiraju kao umetnika, jer to nisam bio sve do prošle godine. Bio sam novinar i ono što zovu „publicista“, pisao neke knjige, ali nikakvu beletristiku. Ova godina je jedan drastičan iskorak: kako ljudi reaguju na moje pisanje, i gde me zovu, kako se ophode prema meni... Sve mi je novo. Iskreno, nisam još ni počeo da pišem o toj temi „Tabui u tranziciji“, niti znam šta ću da napišem. Tabua ima mnogo, tranzicija je svuda oko nas, naći će se nešto – kaže Gocić za Portal Analitika i dodaje:
- Mislim da smo u jedakoj vrsti tranzicije svi u regionu - to je taj laissez faire (sve prepušteno svom toku), koji sve izjeda. Svi imamo nepotizam, korupciju, tešku privatizaciju, najgore posledice laissez faire-a - najcrnje varijante gde smo pokupili sve najgore od kapitalizma, a ono najbolje smo ostavili. Korupciju smo, zaista, s velikom ljubavlju prigrlili. Svuda u svetu postoji korupcija, kao i kriminal i mnoge druge stvari koje nas more, ali one se mogu držati u nekoj razumnoj meri. A mi imamo tu „raspojasanu“ korupciju. Ta naša raspojasanost je za neke stvari dobra: za kulturu, za naše pojmanje sveta, koje je uvek sa povišenim emocijama. Moje pisanje je takvo. I tu ta naša neumerenost ume da bude dobra. Ali, mi smo neumjereni i u lošim stvarima. I to je naša bolest, prilično velika, i teško se ljudi s njome nose – zaključuje Gocić.
Podsjećamo, na prvoj Mobilnoj književnoj koloniji stvarali su crnogorski pisci Ognjen Spahić, Stefan Bošković, Vasko Raičević i Đorđe V. Gregović, srpski autori Goran Gocić, Vladislava Vojnović, Aleksandar Ljubiša, Aleksandar Stojković - Goribor, Dejan Ilić i prevoditeljica Slavica Agatonović, bosansko-hercegovački pisci Faruk Šehić i Lamija Begagić, i Mima Simić i Staša Aras iz Hrvatske. „Tabui u tranziciji - zabranjene, nedodirljive i prećutane stvarnosti koju živimo“ tema je kolonije koju su organizovale nevladina organizacija Za Druga iz Petrovca, a u regionalni projekat Mobilne rezidencije, započet 2013, uključene su Zeta Centar iz Tirane i Zemunski mali umetnički centar - ZMUC iz Beograda.
Kako je potvrdio Gregović, prozni, pjesnički i prevodilački radovi nastali na koloniji biće istovremeno štampani i objavljeni.
- Zbirka će biti pripremljena tokom zime i mislim da će iduće godine biti objavljena u svim zemljama odakle su ljudi došli: Srbiji, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj i Crnoj Gori. Olakšavajuća stvar u svemu ovome je što naše privatne relacije mogu da budu od koristi. Jer, izaći na veće tržište svakako je mnogo interesatnije, jer su tiraži ionako mali. U tom pravcu ćemo gledati da ide i zbirka, da se pojavi sinhrono u svim zemljama, da bi to bila satisfakcija za nas koji smo učestvovali, a da ujedno i poziv za iduću godinu. Drugim autorima, naravno – kazao je Gregović.
U pomenutoj knjizi, biće zastupljeni i radovi pisaca koji nisu bili u mogućnosti da budu i rezidenti, a među njima su Zoran Pilić, Roman Simić - Bodrožić, Olja Savičević - Ivančević, Tomislav Osmanli, Dragana Tripković, Renato Baretić, Zoran Ferić, Damir Avdić i Želimir Periš.
K.J.
