To je danas najavio direktor Muzičkog centra Crne Gore Žarko Mirković, predstavljajući plan rada CSO i njegove goste u sezoni 2014/15.
- Prilična je doza optimizma s kojom ulazimo i u ovu, osmu sezonu i to iz dva razloga. CSO i MCCG osnovani su da ispune dva cilja: da se formira profesionalni ansambl i da se obezbijede uslove za normalan muzički život u Crnoj Gori. Već sedam sezona CSO izrasta u profesionalni ansambl čija je obaveza da svake godine bude sve bolji. Drugi izvor optimizma jeste informacija da ćemo tokom 2015 - vjerovatno krajem godine - konačno ući u vlastite koncertne prostore. Dio tih informacija biće poznat nakon usvajanja budžeta za narednu godinu. Na zgradi će i dalje raditi Direkcija za javne radove, na čijem je čelu Žarko Živković, a ako se nađu sredstva od tri miliona eura - završiće se MCCG. I mi gajimo nadu da će do toga doći – istakao je Mirković.
Pa, iako su se mnogi nadali da će upravo ove sezone konačno biti završeni radovi na zgradi u kojoj se nekada nalazio Dom vojske, izgleda da će se sačekati do naredne. No, barem se može reći da su prave koncertne sale i uslovi za rad muzičkih stvaralaca i izvođača u Crnoj Gori – na dohvat ruke.
- Konstanta svih ovih sedam godina bila je porška Crnogorskog narodnog pozorišta, Radio-televizije Crne Gore i Erste banke, a naša su nada i želja da se ta saradnja nastavi i kada naši uslovi za rad budu mnogo bolji – dodao je direktor MCCG.
CSO imaće prvi koncert pred podgoričkom publikom – drugi ove sezone – u četvrtak na Velikoj sceni CNP-a, pod dirigentskim vođstvom maestra Grigorija Kraska i flautistu Ljubišu Jovanovića kao solistu. Biće to prilika da vidimo nove članove ansambla.
- Ovu godinu orkestar dočekuje sa znatnim kadrovskim izmjenama. Neki stariji članovi - njih troje - nisu izdržali pritisak rada pod dosdašnjim uslovima, pa smo im se zahvalili na saradnji i bili u mogućnosti da angažujemo više novih izvođača. Zato imamo pet osposobljenih članova, ali oni – na žalost – nisu domaći umjetnici.
Mirković je takođe precizirao da je riječ o tri violinistkinje – dvije iz Beograda i jedna iz Rusije, zatim jednom čelisti iz Beograda, i doskorašnjoj pripravnici koja svira kontrabas. Ipak, ohrabruje što su dvoje novih pripravnika iz Crne Gore – violinistkinja i čelista.
- CSO sada ima 45 članova, a projektovan je na 65 muzičara. Vođen je razgovor o zapošljavanju jednog broja ljudi tokom naredne godine – pet do deset – čime bi zaokružili broj i imena ljudi koje sada hoćemo u orkestru. Problem je što ni instrumente ni te ljude nemamo u Crnoj Gori i za njih je teško odvojiti sredstva. U orkestar nije primljeno više domaćih izvođača, jer se nisu javili na audiciju. A oni koji su se javili, nisu bili dovoljno dobri da prođu audiciju. To je, pored ostalog, i posljedica našeg obrazovnog sistema, koji ne vodi mnogo računa o ovdašnjim potrebama. Tako imamo dvadesetak diplomiranih flautista, ali nemamo ni pet violinista, što je posljedica lošeg planiranja razvoja kadrova. O tome bi trebalo što prije porazgovarati – naveo je direktor MCCG i izrazio nadu da će se nadležne institucije „pozabaviti kompletnim sistemom muzičkog obrazovanja“ kako ubuduće ne bi dolazilo do tako značajnog disbalansa.
Iako je najavljeno 20 koncerata ove sezone, Mirković kaže da će ih najvjerovatnije biti 30-35, jer detalji pojedinih nastupa tek treba da budu precizirani. U želji da se nastavi rast kvaliteta, orkestar i njegovo rukovodstvo potrudiće se da bude vidljiv rad kako na razvoju samog ansambla, tako i u odnosu prema publici.- Zbog veličine naše države, lišeni smo mogućnosti da izvodimo više puta jedno isto djelo, čime se orkestar razvija. A da bi se repertoar utvrdio, potrebno je ponoviti ga više puta. Svaki orkestar treba da izvodi određena djela standardnog repertoara da bi bio prepoznatljiv. Zato ćemo ove godine izvesti sve Betovenove simfonije – osim Devete simfonije, jer za njegovo izvođenje nemamo hor. Ova djela smo već izvodili tokom ranijih sezona, a ponavljanjem simfonija koje čine obaveznu literaturu za svaki orkestar, moći ćemo da kažemo da su postala dio našeg standardnog repertoara. Onaj drugi dio razvoja orkestra okrenut je prema publici, a to znači neka nova djela za crnogorsku publiku i CSO. Već na prvom koncertu biće izvedena simfonijska poema „Don Žuan“ Riharda Štrausa. Ove sezone ćemo da izvedemo Vagnerovu uvertire „Loengrin“ i „Tanhojzer“. Biće takođe izvođena Dvoržakova simfonija Iz Novog svijeta, Šostakovičev Koncert za violončelo i orkestar, popularni Ravelov Bolero, Šubertova Deveta simfonija – naveo je Mirković.
Osim Podgorice, biće prilike da ih čuje i publika u Tivtu, Herceg Novom, na Cetinju, kao što ih je već čula u Nikšiću. On je takođe istakao da će biti više koncerata isključivo orkestarske muzike, upravo zbog ograničenosti budžeta.
A kako bi i ove godine u sale privukli što više i starih i novih ljubitelja klasične muzike, što navodi kao jedan od glavnih pokazatelja onoga što su uradili proteklih sezona, prevashodno, u CNP-u, prvi čovjek MCCG najavio je i malu listu izuzetnih gostiju, počevši od već poznatih imena.
- Gosti koji su često dolazili i bez čije saradnje ne bi bilo ovakvog CSO danas su dirigenti poput Bojana Suđića, Miroslava Homena, Ronalda Colamana, posebno Uvea Tajmera koji je već peti put priređuje koncert Pozdrav iz Austrije. Među novim gostima su solisti: violiniste Antal Zalai iz Mađarske i Domeniko Nordio iz Italije, a čućemo i naše mlade operske pjevače upravo na koncertu arija kojim diriguje Homen. Audicija je već bila i mogu izraziti zadovoljstvo onim što smo čuli.
Mirković dalje navodi da ćemo ruskog violončelistu Denisa Šapovalova imati prvi put priliku da čujemo i vidimo u još jednoj ulozi – kao dirigenta. Solista će biti i vođa čelista CSO, Srđan Sretenović, a nakon niza godina čućemo pijaniste našeg Ratimira Martinovića i Aleksandra Serdara iz Srbije. Sezonu će zatvoriti još jedan violinista, Ivan Počekin iz Rusije.
- Primijetićete da nema naših već poznatih gostiju kao što je Ilja Gringolc, Roman Simović i Simon Trpčeski, jer nismo mogli da nađemo „zajednički jezik“, bez obzira što su finansijske zahtjeve u potpunosti prilagodili našim uslovima. Među solistima koje smo htjeli, ali nismo mogli da dovedemo, je i gitarista Miloš Karadaglić, ali je festival MIT u Kraljevskom pozorištu „Zetski dom“ na Cetinju odlučio da snosi troškove jer žele da imaju takvo ime – zaključio je direktor MCCG.
U susret svemu ovome, treba već sada dati aplauz Crnogorskom simfonijskom orkestru. Jer, i osmu godinu stvarati muziku bez adekvatnih uslova, zaista je za podvig vrijedan divljenja.
K.J.
