Projekat polazi od nedostatka investicija u Evropi koje su za 15 odsto manje nego 2007. godine što je posljedica krize. Međutim, i pored obilne likvidnosti u privredi, potrebne su privatne investicije, dok su javne investicije ograničene zbog tijesne budžetske politike država.
Plan Junker danas predstavlja u Evropskom parlamentu, a zatim na samitu EU 18. i 19. decembra u Briselu. Detalji su ključni, počevši od odnosa javnih i privatnih sredstava, uticaja na finansije država, atraktivnosti raspoloživih sredstava, što sve utiče na uspjeh Junkerove ideje.
„Bojim se da se ovaj plan ne pokaže kao razočaravajući“, rekao je nedavno francuski ministar privrede, Emanuel Makron i dodao: "Treba nam pravi novac, i da ga efikasno koristimo".
Evropski komesar za ekonomska pitanja, Pjer Moskovisi je naglasio potrebu da se nađu novi resursi. U suprotnom će "nastati začaran krug što će biti promašaj", te je zato potreban "hrabar" mehanizam, "inovativan".
Zato je to složen problem. Planom koji bi se sprovodio tri godine, upravljaće Evropska investiciona banka (EIB), finansijski organ EU.
EIB važi za finansijski moćnu i ima vrhunski kreditni rejting, ali je upravo zbog toga veoma oprezna.
Rješenje Evropske komisije je da toj banci povjeri odgovornost za nov "Evropski fond za strateške investicije" (SIEF), a zatim će taj fond podržati rizičnije projekte od onih koje EIB obično finansira.
Fond će imati 16 milijardi eura u garancijama iz budžeta EU, od čega će polovina biti iz postojećih budžetskih sredstava. Uz još pet milijardi eura od EIB, ukupan iznos će biti 21 milijarda.
To je mali dio ambiciozne investicije, ali to je ključni dio Junkerovog plana: taj fond bi trebalo da bude "ublaživač rizika" koji će, nudeći čvrste garancije, privući privatna sredstva koja sada nisu u realnoj ekonomiji.
Računicom da će taj mehanizam privući 15 puta više novca od sopstvene vrijednosti, a tu računicu koju Brisel smatra "opreznom", očekuje se da početni iznos mobiliše ukupno 315 milijardi eura, kaže Evropska komisija.
Time finansirani projekti će biti izabrani s liste koju će podnijeti države-članice.
Međutim, neće biti "kvota za države", kaže jedan evropski izvor, već će o rangiranju projekata odlučiti savjet stručnjaka, zavisno od značaja projekata.
Strateška infrastruktura, kao što su digitalna tehnologija i energetika, zatim transport, obrazovanje, istraživanje i inovacije, biće u središtu pažnje.
Dio novca, do 75 milijardi eura, biće rezervisan za mala i srednja preduzeća kojima je teško da dođu do izvora finansiranja.
Plan predvidja i mogućnost drugih doprinosa, uključujući i državne, iz SAD, ali takve izvore plan ne zahtijeva jer ima zemalja, poput Njemačke, koje se nerado upuštaju u javnu potrošnju.
Međutim, neće biti obeshrabrivanja državnih fondova zemalja koje žele da doprinesu, i taj novac im se neće računati kao deficit i dug.
Evropska komisija smatra da bi investicioni plan mogao dodati između 330 i 410 milijardi eura u evropski BDP i stvoriti između jednog i 1,3 miliona radnih mjesta u naredne tri godine.
Pitanje je da li će to biti dovoljno da se prevaziđe nespremnost investitora i ubijede skeptični: jedan evropski izvor rekao je za AFP da ukupno očkivanih 315 milijardi eura već izgleda "previše optimistično" jer je faktor očekivanog umnožavanja osnovne, zvanične investicije, privatnim ulaganjima većim 15 puta, "veoma pretjeran".
Izvor i foto: blic.rs
