NATO

Kas Granje: Zemlje Zapadnog Balkana još ne ispunjavaju ekonomske kriterijume

Evropska komisija želi da ojača ekonomsko upravljanje u zemljama Zapadnog Balkana, jer je to jedan od glavnih stubova strategije proširenja, zajedno sa vladavinom prava i reformom javne uprave. To je kazala direktorica Direktorata za proširenje Aleksandra Kas Granje, na okruglom stolu u EU Info centru. Kas Granje dodaje da prema najnovijem Izvještaju Evropske komisije o napretku nijedna od zemalja Zapadnog Balkana ne ispunjava ekonomske kriterijume koji se tiču tržišne ekonomije i mogućnosti nošenja sa konkurentskim pritiskom u okviru Unije.
Portal AnalitikaIzvor

- Nijedna od zemalja još ne ispunjava ekonomske kriterijume u potpunosti. Imamo u vidu tu situaciju i izazove sa kojima se te zemlje suočavaju, kao što su visoki budžetski deficit, javni dug, visok nivo strukturne nezaposlenosti i siva ekonomija , što su zajednički izazovi sa kojima se sve zemlje regiona suočavaju i kojima se treba pozabaviti – rekla je Kas Granje. A kako bi nam pomogli da odgovorimo na izazove EK je razvila strategiju koju čine nove pravne tekovine.

,,Sa jedne strane moramo imati restriktivan pristup, a sa druge moramo obezbjediti uslove za veći rast.’’

Kako kaže Kas Granje Nacionalni programi ekonomske reforme zahtjevaju sistemski odgovor i koordinisane napore u okviru države, a način su da ubijedimo investitore da dođu u Crnu Goru. Stoga računa na crnogorsku Vladu da nastavi rad na sprovođenju , iako će, dodaje, možda biti neophodno i preduzeti neke teške mjere.

A šta čini Nacionalni program koji smo u obavezi da dostavljamo Komisiji svake godine, pojasnio je potpredsjednik Vlade Crne Gore Vujica Lazović.

,,Do sada je akcenat ekonomske politike bio na fiskalnoj politici, a od sada će to biti i set mjera, koje se Crna Gora obavezuje da realizuje u cilju unaprijeđenja fundamentnosti i rasta kako bi na taj način uspjeli da ispunimo Kopenhaške kriterijume.’’

Kroz smjernice Evropske unije Vlada je kao prioritetne za reformu označila 8 oblasti i to - rast i razvoj malih i srednjih preduzeća jer, kako pojašnjava Lazović, naša država kao mala ekonomije ne može velikim kompanijama da utiče na konkurentnost, potom obrazovanje i strukturna nezaposlenost, biznis okruženje, jačanje eksterne pozicije zemlje, politika uređenja i zaštite prostora, razvoj ruralne infrastrukture i razvoj elektronskih servisa. A kao, čini se, posebno važna izdvaja se politika saobraćaja.

,,Sav naš ekonomski rast i razvoj je dobrim dijelom u vezi sa saobraćajnom infrastrukturom. I danas kad govorimo o svim sektorima koje smo prepoznali kao priotitetne, oni su na određeni način limitirani u dinamičnom rastu zbog nedostatka odgovarajuće saobraćajne infrastrukture. A saobraćajna dostupnost je par ekselans pitanje i za bolju turističku ponudu.’’

Nacionalni plan je, kako je poručio potpredsjednik Vlade dokument kojim gradimo kapacitete, koji će moći da odgovore izazovima EU, koji nas tjera na drugačiji način razmišljanja i čija će primjena učiniti ekonomiju konkurentnijom, a naš životni standard evropskim.

Antena M

Portal Analitika