Razlog bi mogla da bude neumjerenost „kućnih kuvara“ u upotrebi nezdravih sastojaka, poput maslaca i soli, kao i osjećaj da se mora jesti više zbog vremena i truda uloženog u pripremu hrane. Pored toga, učestalo isprobavanje hrane koja se priprema, može da dovede do povećanja tjelesne težine.
Istraživači sa Univerziteta „Rush“ u Čikagu došli su do ovog zaključaka analizirajući podatke prikupljane 14 godina na uzorku od više od 2.700 žena u 40-im, 50-im i 60-im godinama. Analiza je obuhvatala podatke o tome koliko dugo provode kuvajući i rezultate godišnjih zdravstvenih pregleda za takozvani „metabolički sindrom“. Riječ je o medicinskom izrazu koji se koristi kada neko ima tri od pet faktora rizika koji povećavaju izglede za bolesti srca i moždanog udara. Upozoravajući znakovi uključuju visoki krvni pritisak, visoki nivo holesterola i gojaznost.
Žene koje su provodile najviše vremena kuvajući, imaju znatno veće izglede da razviju „metabolički sindrom“, navodi časopis Preventivna medicina (Preventive Medicine). Isto tako, ženama koje su počele da provode više vremena kuvajući, izgledi za „metabolički sindrom“ su rasli brže od prosjeka. Međutim, žene koje su vremenom sve manje kuvale, smanjile su svoje izglede za ovakve zdravstvene probleme.
Istraživač dr Bred Eplhans istakao je da ćemo „možda morati da razmislimo o pitanju javne politike zdravlja koja kuvanje kod kuće postavlja kao 'kamen temeljac' za poboljšanje zdravlja“. Rezultati istraživanja ukazuju na potrebu izmjene poruka za javno zdravlje, koje bi trebalo da promovišu zdrave metode kuvanja, i razmotre moguće prednosti zdravih i praktičnih gotovih jela. On takođe smatra da je važnije kuvanje zdravo, pod uslovom da nije često.
Tam Fraj iz Nacionalnog foruma za gojaznost s druge strane smatra da ljudi ne bi trebalo da koriste rezultate istraživanja kao izgovor za nekuvanje kod kuće. On problem vidi u našem odbijanju da bacamo hranu, što dovodi do njenog prekomjernog unosa. Suprotno tome, gotova jela obično dolaze u normiranim porcijama.
Foto: tportal.hr
