Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 808 ispitanika/ca starijih od 18 godina, a obuhvaćene su sve opštine u Crnoj Gori, proporcionalno broju stanovnika. Ispitivanje je vršeno telefonskim putem, po principu slučajnog izbora telefonskog broja.
I pored značajnog napretka koji je ostvaren u poslednjih pet godina po pitanju učešća žena u javnom životu, politici i na mjestima odlučivanja, učešće žena je i dalje percipirano niskim.
Za dosadašnji napredak građani ne smatraju da zasluge nose vlada i političke partije, već građanke i civilni sektor. Ženske kvote se doživljavaju neophodnim i imaju veliku podršku ispitanika.
Prepoznaje se potreba za većom podrškom ženama da se politički angažuju i zauzmu ključne položaje u državi. Podrška prije svgega treba da dođe iz porodice, a porebno je rušiti ustaljene partijahalne norme i dozvoliti ženi da samostalno donosi političe odluke ali i da kreira politički život u Crnoj Gori. Potrebno je dodatno jačati institucionalne mehanizme, raditi sa medijima, partijama ali i ojačati solidarnost među ženama kroz motivisanje postojećih političkih liderki da daju podršku drugim ženama.
Ispitanici/e pokazuju visok konsenzus oko tvrdnje da ženama nije lakše doći do posla, u odnosu na muškarce. Svega 13,4 odsto smatra da je ženama lakše. Oko 45 odsto ispitanika/ca smatra da je isto i muškarcima i ženama, da tržište rada ne diskiminiše po rodnoj osnovi, a 40 odsto smatra da je muškarcima lakše.
Kad je u pitanju napredovanje na poslu, ispitanici takođe smatraju ili da su šanse muškacima i ženama jednake ili da je muškarcima lakše da napreduju. Postoji značajna razlika u percepciji muškaraca i žena stanja po ovom pitanju, pa je za gotovo 10 odsto veći procenat žena koje misle da je muškacima lakše da napreduju. U odnosu na prethodno pitanje, primjećuje se blagi porast broja ispitanika/ca koji smatraju da je ženama u odnosu na muškarce lakše da napreduju. Taj procenat je veći kod mlađih i onih sa nižim stepenom obrazovanja, što može da ukaže na stereotipna promišljanja o načinima na koje žene dolaze laške do posla u odnosu na muškarce.
Učestalije je percipirano iskustvo žena da im je potencijalni poslodavac tokom traženja posla postavljao uslov ilipitanje o bračnom statusu i planiranju porodice. Tako je u ukupnoj populaciji svaka peta žena imala pitanje o bračnom statusu, a njih 13 odsto o planiranju porodice. Postavljanje pitanja o obrazovanju i prethodnom random iskustvu imalo je 34 odsto ispitanika. Godine su bile uslov ili pitanje kod 30 odsto ispitanika. Pitanje godina je zaista značajno izraženije kod visokoobrazovanih, a izraženiji je i kod ispitanika starosti od 25-44 godine. Sa pitanjem trenutnog bračnog status srelo se 15 odsto ispitanika, ali značajnije više žene u odnosu na muškarce, a posebno visokobrazovane žene u reproduktivnom period – 25-44 godine. Žene iz ove podkategorije su i populacija koja najčešće dobija pitanje o planiranju porodice ili rađanju.
Prilikom napredovanja na poslu, i dalje su najčešće postavljana pitanja vezana za obrazovanje iradno iskustvo, ali su važne i godine. Pitanje o bračnom statusu posavljeno je za 7,5 odsto ispitanika/ca, a pitanje planiranja porodice za 5,5 odsto žena, dok muškarcima praktično nije ni postavljano.
