Kosti su generalno opasne za vašeg ljubimca. One mogu prouzrokovati razne zdravstvene probleme. Iako se svi stručnjaci ne slažu sa ovim stavom, većina veterinara bi mogla da ispriča po koju horor priču vezanu za kosti. Dugogodišnje mišljenje da su kosti odgovarajuća nagrada psa više ne stoji. Kuvane kosti su najopasnije i trebaju se izbjegavati po svaku cijenu. Kuvanjem se gube nutriciona svojstva. Proces kuvanja čini kost krtijom što povećava mogućnost da se kost rascijepi i povredi unutrašnje organe, ili dođe do gušenja i drugih povreda. Sa druge strane sirove kosti su predmet rasprave jer su mekše i potencijalno lakše za varenje. Međutim, ni sirove koske nisu bez rizika.
Najčešće povrede uzrokovane kostima su:
1. Lomljenje zuba. (Skupa posjeta veterinaru).
2. Povreda usta i jezika. (Ove povrede mogu biti veoma krvave, a nastaju kada kost zasiječe desni psa i jezik) .
3. Dijareja. (Psi sa osjetljivim želudcem mogu dobiti dijareju izazvanu komadićima masti, srži ili hrskavice sa kostiju).
4. Zagušenje jednjaka. (Kost se zaglavi na putu ka želudcu. Pas tada pokušava da povrati kost, što može biti dugotrajno i bolno. Veterinarska njega je često potrebna).
5. Zagušenje dušnika. (Dešava se kada pas slučajno udahne komad kosti. Veoma je opasno, jer može doći do ozbiljnih problema sa disanjem).
6. Zaglavljivanje kosti u stomaku. (Kost prođe bez problema kroz jednjak, ali može da se zaglavi kada iz želuca ulazi u crijeva. Tada veterinar mora da uradi gornju gastrointestinalnu endoskopiju. Postupak u kome se na dugačkom crijevu sa ugrađenom kamerom i hvataljkom vadi kost iz stomaka).
7. Zaglavljivanje kosti u crijevima. (Kost zaglavljena u crijevima izaziva blokadu i neophodna je operacija).
8. Izazivanje zatvora. (Kosti mogu da izazovu bolnu tranziciju kroz crijeva psa. Zbog oštrine, one grebu sluzokožu crijeva, što može da izazove veliki bol. Kosti takođe sadrže dosta kalcijuma koji dodatno učvršćuje stolicu).
9. Obilno krvarenje iz rektuma. (Odmah odvesti psa kod veterinara).
10. Peritonitis. (Peritonistis može nastati kada kost probije crijeva i na tom mjestu nastane bakterijska upala, uslijed izlivanja abdominalnog sadržaja u trbušnu duplju. Najčešće bakterije koje izazivaju upalu su streptokoke, stafilokoke, pneumokoke i anaerobne bakterije. Peritonitis se ispoljava kao jak bol u trbušnom dijelu. Veoma je opasan i ukoliko se brzo ne javite veterinaru, može biti koban.
Alternativa za kosti.
Bitno je da pas ima pravilnu i izbalansiranu ishranu u skladu sa svojim godinama. Svi psi moraju da žvaću, jer im je žvakanje prirodan instikt. Žvakanjem pas se stimuliše i oslobađa tenzije, dok u isto vrojeme jača vilicu i skida naslage sa zuba što je odlično za oralnu higijenu.
Sirova koža (rawhide bone): Ovo je osušena koža koja može biti kravljeg ili konjskog porijekla. U procesu pravljenja kože u industriji, spoljnji dio se odvaja (od čega se prave jakne, kožna sjedišta u kolima, obuća itd.), dok se donji, sirovi slojevi kože koriste za ishranu pasa. Najčešće se pravi da bude u obliku koske sa dodatim ukusom (piletina, govedina). Treba imati na umu da davanjem sirove kože psu nije bez rizika. Postoji opet opasnost od gušenja, zatvora pa čak i trovanja. Trovanje se javlja jer nesavjesni proizvođači koriste razne hemikalije (natrijum sulfid, vodonik peroksid) u procesu proizvodnje sirove kože. Problem je i u raznim ljekovima koje se daju životinjama na farmama kako bi se povećala produktivnost (antibiotički kokteli i hormoni). Ako ikako možete izbjegavajte sirovu kožu kao zamjenu za kosti, a posebno izbjegavajte sirovu kožu koja je uvezena iz Kine.
Najlonske koske: Ove nejestive koske su napravljene od čistog najlona što ih čini izuzetno jakim. Napravljene su u obiku kosti i služe za žvakanje. Najčešće su sa dodatnim ukusom piletine ili govedine radi bolje stimulacije psa. Dobra stvar kod najlonskih kosti je to što se ne rascjepljuje i ne predstavlja prijetnju gušenja. Mali djelovi najlona se prilikom žvakanja mogu progutati ali oni ne predstavljaju opasnost po zdravlje psa, jer ti sitni komadi samo prođu kroz digestivni sistem.
Kong: Kong je igračka od netoksične gume koja je šuplja u centru i ima veći otvor na jednom kraju. Šupljina se može napuniti hranom i na taj način pas može da utoli svoju želju za žvakanjem. Kong se može prati u mašini za sudove. Postoje različite veličine i tvrdoće konga. Spektar pokriva od mekanih kongova za mliječne zube štenaca pa sve do tvrdih, napravljenih za najjače čeljusti psećeg svijeta. Kong možete puniti sa hranom koju vaš pas voli (hrana iz konzerve, parčići mesa, puter od kikirikija…). Kong je odlična igračka koja će uposliti um i vilicu vašeg ljubimca.
Bob A Lot: Ova igračka u obliku kruške se takođe može puniti hranom, a na sebi ima otvore kroz koje hrana ispada dok se pas igra sa njom. Napravljena je od plastike a na vrhu je guma koja može da se žvaće. Hrana u obliku granula je idealna za “bob a lot”.
Dental štapići: Dental štapići najčešće se sastoje od glutena, glicerina, prirodne arome, celuloznih vlakana u prahu… Služe za održavanje oralne higijena psa. Dental štapići pomažu kod održavanja i čišćenja zuba, zdravlja desni, zadaha. Važno je da pas žvaće dental štapić, a ne da ga samo brzo proguta.
Ukoliko želite da dajete kosti svom psu, obratite pažnju na sljedeća pravila:
1. Kosti moraju da budu sirove. Nikada nemojte davati psu kuvane, dimljene ili pečene kosti.
2.Nemojte psu davati isječene koske. Sječene koske se češće rascjepljuju.
3. Odaberite kost koju pas može da žvaće ali ne i da je sažvaće u cjelosti. Najpogodnije su velike goveđe koske koje sadrže veće količine srži.
4. Kost bi trebalo da bude zamrznuta najmanje 72 sata, a nakon toga je treba ostaviti da se sama od sebe odmrzne i tek tada da psu. Na ovaj način se smanjuje rizik od parazita.
5. Izbjegavajte često davanje kosti, kako bi sačuvali zube psa. Ograničite davanje koski na dva puta mjesečno.
6. Uvijek nadgledajte psa kada mu date kost. Ukoliko primijetite da se kost rascjepljuje na oštre komadiće, udaljite psa i sklonite kost. Ne dozolite psu da odnese kost i da je zakopa. Psima je zakopavanje kosti instiktivna reakcija, ali je potencijalno loša stvar. Kost se nakon vremena može osušiti, a ni vi nećete moći da nadgledate psa kada je kasnije iskopa.
7. Ukoliko imate više od jednog psa, izbtegavajte da budu zajedno kada im dajete kosti. Psi mogu postati veoma teritorijalni kada su kosti u pitanju, pa može doći do sukoba.
Zapamtite da gore navedena pravila neće spriječiti sve probleme koje smo naveli na početku teksta, ali mogu da značajno smanje rizik.
Konsultujte se sa vašim veterinarom u vezi ishrane kostima.
Izvor: njuska.com; foto: b92.net
