Piše: Zoran BUKVIĆ
Za neutralnost je neophodno da postoji ugovor sa drugim državama koje potvrđuju vašu samoproklamovanu neutralnost. Npr. Kada je u pitanju Austrija, između ostalog, stalnu neutralnost je 24.marta 1956.godine priznala SFRJ izjavljujući da „...priznaje status neutralnosti Austrije i da će taj status poštovati u svim njegovim međunarodnim vidovima...“.
Ovakvu deklaraciju ni jedna država nije usvojila u vezi neutralnošću Srbije. Decembra meseca 2007.godine Narodna skupština Republike Srbije donela je odluku o proglašavanju vojne neutralnosti Republike Srbije. U stavu tri Lisabonskog ugovora navodi se da će članice EU staviti Uniji na raspolaganje civilne i vojne resurse zarad implementacije zajedničke politike.
Kao članica EU, države moraju da sarađuju sa NATO savezom. Na ovo ukazuje i komentar nemačkih poslanika posle posete Beogradu, juna meseca 2011.godine. Oni su izjavili da postoji mogućnost da Srbija ne bude članica NATO, ali da je saradnja sa NATO ključna kada jednog dana postanete članica EU.
Ideja o neutralnosti, je možda humana, ali u današnje vreme koje je isprepleteno globalnim interesima velikih sila, ona je nemoguća misija. Crna Gora, danas, ne može postati funkcionalno vojno-neutralna država iz više razloga.
Ne postoji pravna osnova za neutralnost. Ni ustav, a ni jedan zakon to ne propisuju. Strategija nacionalne bezbednosti (2008.) i Strategija odbrane Crne Gore
(2008.), koje je u skladu sa odredbama Ustava Crne Gore donela Skupština, su veoma jasne. U Strategiji nacionalne bezbednosti zapisano je da je strateški cilj Crne Gore da u najkraćem mogućem roku, postane punopravni član NATO i EU. Strategija odbrane Crne Gore definisala je realizaciju odbrambenih ciljeva, među kojima je i razvijanje sposobnosti za ulazak u NATO i EU. Zbog globalnih interesa velikih sila, verovatno ni jedna država ne bi priznala neutralnost Crne Gore. Crna Gora učestvuje u mirovnim misijama UN, EU i NATO, učestvuje u programu Partnerstvo za mir i ima ugovore sa NATO državama, što isključuje vojnu neutralnost.
Iako se odbrambene snage definišu prema bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, koji su to i za koje se vreme oni mogu eliminisati, a da snage bud ekonomski održive, neutralne države ipak moraju imati brojnije odbrambene snage. U Crnoj Gori nije rađena ozbiljna studija o ekononskim efektima neutralnosti i članstva u NATO. Prema istraživanju koje je radila Hrvatska pre nego što je odlučila da pristupi NATO savezu, došlo se do zaključka da na desetogodišnjem nivou Hrvatska štedi oko tri milijarde dolara ukoliko je članica NATO, umesto da sama održava sopstveni sistem bezbeednosti. Crna Gora želi da postane članica EU, učestvovanjem u zajedničkim bezbednosnim i odbrambenim politikama, a to je sprečava da bude neutralna. Terorizam je transnacionalna pojava, pa se postavlja pitanje kako Crna Gora može da reaguje na terorističke akte, sama kao neutralna država. U strateškim dokumentima UN, EU i NATO i drugih organizacija, pretnja terorizmom se smatra jednom od najvećih pretnji po međunarodnu bezbednost i radi se na tome da se udruže snage protiv tog zla. (Autor je analitičar)
