On je na svom blogu objavio tekst u kojem navodi da sporazum, koji je u ponedjeljak postignut u Briselu, nema nikakve veze sa demokratijom, niti namjerom da se Grčkoj pomogne, već da predstavlja kompletno poništenje njenog nacionalnog suvereniteta, prenosi B92.
Varoufakis je sadašnju situaciju uporedio sa diktaturom iz 1967. godine, navodeći da su tada Grčku okupirali tenkovima, dok se sada u istu svrhu koriste banke.
»U narednim satima i danima, sjediću u parlamentu u razmatranju zakona koji su dio nedavnog dogovora na euro samitu o Grčkoj. Takođe, radujem se da čujem lično moje drugove, Alexisa Tsiprasa i Euklida Cakalotosa, koji su prošli mnogo toga u proteklih nekoliko dana. Do tada, zadržavaću za sebe presudu oko akata koji su sada pred nama«, napisao je Varoufakis na svom blogu.
On je kazao da nikada ranije EU nije donijela odluku koja tako fundamentalno podriva projekat evropskih integracija. Evropski lideri su, prema riječima Varoufakisa, načinom na koji su tretirali Tsiprasa i grčku Vladu, zadali odlučujući udarac evropskom projektu.
»Projekat evropskih integracija je, zaista, bio smrtno ranjen u proteklih nekoliko dana. I dok američki ekonomista Paul Krugman s pravom kaže, šta god da mislite o Syrizi ili Grčkoj, nijesu Grci ili Syriza bili ti koji su ubili san o demokratskoj, ujedinjenoj Evropi«, naveo je Varoufakis.
On smatra da je sporazum sa eurosamita dokument kojim su pripremljeni uslovi predaje za Grčku i kojim je ta zemlja potvrdila da je pristala da postane vazal eurogrupe.
»To nema nikave veze sa ekonomijom, niti sa bilo kakvom brigom za vrstu reformi koja će omogućiti podizanje Grčke iz blata. To je čisto i jednostavno manifestacija politike ponižavanja u akciji. Svako može vidjeti da lista zahtjeva euogrupe predstavlja veliko odstupanje od pristojnosti i razuma«, rekao je Varoufakis.
On smatra da je sporazum pokazao kompletno poništenje nacionalnog suvereniteta Grčke.
»Mnogo energije je potrošeno u medijima o tome da li c&'769;e uslovi predaje proći kroz grčki parlament, a posebno o tome da li će poslanici poput mene podići prst i glasati u korist relevantnog zakonodavstva. Ne mislim da je to najinteresantnije pitanje«, naveo je Varoufakis.
On je kazao da je ključno pitanje da li grčka ekonomija ima ikakve šanse da se oporavi pod takvim okolnostima.
»To je pitanje koje c&'769;e me okupirati tokom skupštinskih zasedanja koje slijede u narednim satima i danima. Najvec&'769;a briga je da bi čak i potpuna predaja dovela do produbljivanja krize bez kraja«, rekao je Varoufakis.
On je dodao da nedavni samit nije bio ništa manje od kulminacije udara, kao i da su strane sile 1967. godine koristile tenkove za kraj grčke demokratije, a ove godine su za to korišćene banake.
»Možda je glavna ekonomska razlika u tome što 1967. grčka javna imovina nije bila meta, dok sada zahtjevaju predaju svih preostalih javnih dobara, kako bi se iskoristili za servisiranje našeg nenaplativog, neodrživog duga«, zaključio je Varoufakis.
