Milić je kazala da je jako dobro što je Crnoj Gori stigla otvorena podrška Poljske za članstvo u Alijansi, koja je, prema njenim riječima, velika i stabilna NATO zemlja i veliki američki saradnik. Međutim, dodaje ona, maler koji je zadesio Crnu Goru je u tome što Amerika ulazi u predizbornu kampanju.
„Već sada, šta god da demokrate predlože u Senatu i Kongresu, reakcija republikanaca je prvo „ne“, pa onda razmisle o čemu se tu radi. Čak i odluka o Crnoj Gori, koja nije velika na skali tema kao što je pitanje usvajanja nuklearnog sporazuma sa Iranom. I takva tema može da bude kolateralna šteta unutar političkih borbi pozicioniranja demokrata i republikanaca. Teško je predviđati, ali se iskreno nadam da politički klan Klinton ima neki dugoročni plan za celi Zapadni Balkan, pre svega za BiH, a nadam se i za Crnu Goru, Srbiju i Makedoniju. Volela bih da oni budu ti koji će ubuduće kreirati spoljnu politiku SAD-a. Najbolje za Crnu Goru je da zaista ispuni sve ono što su bila javna očekivanja, ali i ono što je rečeno u četiri oka, pre svega u vezi sa nekim suđenjima i vladavinom prava. Mislim da je na duge staze vrlo bitno da to uradi“, ističe ona.
Milić navodi da Srpska i Ruska pravoslavna crkva nijesu crkveni već politički akteri sa vrlo jasnom agendom, koja kaže da je crnogorska nezavisnost privremeni projekat.
„Zato se ja bunim kad Amerikanci traže da se crkveni faktori u Crnoj Gori uvedu u NATO debate. Ne smatram ih kredibilnim akterima u bilo kom demokratskom dijalogu u Crnoj Gori i mislim da je poruka američkih zvaničnika da se uvedu u dijalog o NATO-u bila potpuno nepotrebna“, naglašava direktorka Centra za evroatlantske studije.
Izvor: Pobjeda
Foto: mc.rs
