- U američkom Senatu do sada se tri puta glasalo o ratifikaciji protokola. Kad su se Poljska, Češka i Mađarska pridružile NATO-u, za ratifikaciju je bilo 80, dok je 19 bilo protiv. Bilo je potrebno godinu i po, uz mnogo rasprave o tome da li uopšte treba proširivati NATO - naveo je Voker.
On je kazao da je, kada su pozvali baltičke zemlje, zatim Sloveniju, Slovačku, Rumuniju i Bugarsku, 96 senatora bilo za, a da niko nije bio protiv.
- Kad smo pozvali Albaniju i Hrvatsku, glasovi se nisu ni brojali, već je odluka donijeta aklamacijom odnosno jednoglasnim pristankom. Znači, bilo je sve lakše, s obzirom na to da je ideja o proširenju NATO-a bila sve prihvatljivija - rekao je Voker.
U slučaju Crne Gore, on očekuje da će Protokol o pridruživanju biti podnijet, a zatim o njemu glasano tokom trenutnog sastava senata - s obzirom na to da Senat ima pauzu u radu zbog američkih izbora, te ponovo zasijeda u januaru sa novim mandatom i sastavom. Voker je dodao da bi, u suprotnom, u januaru morali da krenu iz početka.
- Pretpostavljam da će se o protokolu glasati ili prije pauze u oktobru ili - što je vjerovatnije - tokom posljednjeg zasijedanja poslije novembarskih izbora, a prije novog sastava kongresa u januaru - kazao je Voker.
Izvor: glasamerike.net
Foto: azpbs.org
