Kako iz ove NVO navode, shodno odluci o odobrenju OPT-OUT opcije donešenoj 14. oktobra ove godine, I blok termoelektrane od 2018. do kraja 2023. godine može raditi smanjenim kapacitetom do utoška 20.000 radnih sati, a nakon ove godine mora poštovati granične vrijednosti zahtijevane direktivama Evropske unije.
''Da bi prvi blok nastavio da radi i poslije 2023. godine neophodno je uložiti značajna novčana sredstva u ekološku sanaciju ovog postrojenja. Ukoliko bi se uradila ekološka sanacija I bloka, čime bi se zadovoljili standardi i kriterijumi koje nalaže EU bilo bi besmisleno i ekonomski neisplativo da I blok nakon toga nastavi da radi svega nekoliko godina. Međutim nije jasno ni to na koji način se planira i razmatra opcija o istovremenom radu prvog i drugog bloka s obzirom na količine uglja koja će biti na raspolaganju termoelektrani'', ističe se u saopštenju.
Prema njihvoim riječima elaboratom je predviđena izgradnja II bloka snage 254 MW kao optimalno rješenje u skladu sa raspoloživim zalihama uglja koje bi kako je navedeno u Elaboratu bile eksploatisane iz Pljevaljskog basena.
''Upitno je da li bi I i II blok u slučaju istovremenog rada imale dovoljno zaliha uglja a pogotovo kolika bi bila cijena uglja ukoliko bi se ugalj eksploatisao iz basena Maoče, što bi podrazumijevalo dodatne troškove otvaranja rudokopa, a pored toga i značajno veće transportne troškove s obzirom na udaljenost ovog basena od termoelektrane. Podsjetićemo se da je po preporuci konsultanata koje je Vlada angažovala u cilju dokazivanja opravdanosti ovog projekta posebno dat značaj smanjenju već postojeće visoke cijene uglja kao jednoj od osnova za postizanje isplativosti projekta gradnje Pljevlja II'', dodaje se u saopštenju.
Green Home navodi da je jedan od ciljeva veće proizvodnje električne energije bio bi i izvoz električne energije u zemlje regiona a posebno u Italiju imajući u vidu postavljanje i puštanje u rad podmorskog kabla.
''Ali ni ovdje nije sigurno da li postoji tržište za izvoz struje imajući u vidu višak elektične energije koja postoji u EU. Pored toga treba imati u vidu i studiju Groningen Univerziteta i konsultantske firme Advisory House koji su izračunali da ako se izgrade svi planirani energetski kapaciteti u regionu, postojaće 56 odsto viška struje'', zaključuje se u saopštenju.
