Iz Rusije Njegoš je doveo sa sobom i štampara Mihaila Petrova, a poslije njegove smrti štamraiju preuzima Rus Domin. Sa njim su radila i dva Crnogorca Filip Đurašković i Stevo Stankov Petrović. U štampariji je objavljeno četrnaest izdanja. Prilikom napada Omer-paše Latasa na Crnu Goru, knjaz Danilo je, u nedostatku municije, naredio da se slova Njegoševe štamparije pretope i od njih naprave meci rekavši „ako bude Crne Gore - biće i štamparije”, te da će obnoviti Štampariju. Riječ je održao. Uz pomoć Ljube Nenadovića nabavio je štamariju iz Beča, tehniči je obogatio od 1858-1860 godine i od tada štamparsko-izdavačka djelatnost u Crnoj Gori teče kontinuirano do danas.
U nekim izvorima piše da je štamparija iz Rusije, upakovana u 47 sanduka, preko Trsta i Kotora stigla na Cetinje 22. januara. Bila je to prva štamparija u Crnoj Gori (poslije 344 godine) nakon uništenja štamparije Đurđa Crnojevića. Nije imala slova lj, nj i j, pa je Njegoš molio Vuka Karadžića "da se i ta slova izliju". Slova su stigla u aprilu i Njegoš je planirao štampanje bukvara. Prva knjiga koja je štampana u ovoj štampariji bila je Njegošev Pustinjak cetinjski, 1835. godine, a u njoj su štampane knjige za škole i crkvene potrebe. Radom štamparije upravljao je Rus Domin, a poslije njegove smrti 1839. godine nastavili su njegovi pomoćnici." (iz arhive lista "Pobjeda")Srpski književnik Ljuba Nenadović u svom putopisu "Pisma iz Italije" predstavio je vedar razgovor između njega i Njegoša, povodom knjigâ koje su štampane u ovoj štampariji na Cetinju. Razgovor je vođen u Napolju, marta 1851. godine. Nenadović je nekom čoeku rekao da na Cetinju nema cenzora, da se knjige objavljuju bez cenzure, međutim, Njegoš ga je "demantovao".
Prvi crnogorski "cenzor" bio je neizbježni Simo Milutinović Sarajlija, ili Čubro Čojković, ili u ovom slučaju Drago Dragović.
Pročitajte sa faksimila iz knjige "Pisma" (Nolit, 1966, str 79):
Priredio M. Ćosović
