Naime, oni nemaju šefa, niko nikome ne naređuje šta treba da radi, a svih 40 zaposlenih dolazi na sastanke i odlučuje zajedno, piše Oddity Central.
Firma je postala poznata u svijetu upravo iz tog razloga, a prošla je i kroz niz organizacijskih struktura, uključujući i klasičnu, u kojoj jedna osoba obavlja sve.
U početku se izvršni direktor birao na godišnjem nivou, ali je na kraju 40 ljudi odlučilo da je bolje sve odluke donositi u grupi.
Kako se kažnjavaju greške i ko je odgovoran za njih? Upravo je ovaj način rada motivisao svakog od njih na veće zalaganje i preuzimanje odgovornosti. Čak i kad dođe do greške, svako izrazi svoje mišljenje i pokušava objasniti kolegi zašto je neki potez bio najbolji u tom trenutku.
– Barem si učinio ono što si smatrao ispravnim u tom trenutku i onda možemo raspravljati o tome, priča Jasal Sundman, razvojni programer u Crispu.
Jedinstvena švedska firma je poput porodice, ali ne toleriše se kad se nešto zabrlja, a da se o tome ne obavijeste ostali.
Dva do tri puta godišnje održavaju se četvorodnevni sastanci na kojima se odlučuje o stvarima koje utiču na svakog, poput mijenjanja pozicija, ali generalno zaposleni sami donose odluke.
Ovaj eksperiment zasad prolazi odlično, a organizacijski trener Henrik Kniberg tvrdi da se ne mora pitati šef za odobravanje projekata i budžeta, a firma brže odgovara klijentima.
Zaposleni su takođe mnogo sretniji, što dokazuju i redovne ankete o zadovoljstvu osoblja s prosječnom ocjenom 4,2.
