Manje laži Manje je tema o tome da je voda prljava, da se osoblje ponaša kao iz vica o Crnogorcima gde se gosti sami služe u kafani, da je put loš i krivudav, da je mobilijar na plaži preskup ali neizbežan..., možda i zbog toga što je Nacionalna turistička organizacija Crne Gore već u dva navrata demantovala neistine. Međutim, novine su se bavile najviše brojem Rusa koji je došao na Crnogorsko primorje, odnosno likovali su nad neproverenim podacima da je broj ruskih turista manji nego prošle godine zbog političke kampanje koju su ruske vlasti vodile protiv Crne Gore. Naslovi tekstova „Plaže skuplje od pansiona“, „Oseka Rusa na Crnogorskom primorju“, „Most na Tari pred urušavanjem“, „Nije nas pregledao lekar u Crnoj Gori“ postavljaju pitanje gde je granica između negativne kampanje i onoga što je vest?
Sa jedne strane srpski mediji su preplavljeni neistinama o čemu je govorila novinarka Tamara Skroza. Sa druge strane neistine kada je reč o turizmu i crnogorskom slučaju potiču od onih turističkih agencija koje su zakupile mnogo hotela i apartmana u Grčkoj i koje do sada nisu prodali u zadovoljavajućem procentu. Javna je tajna da novinari, koji prate turizam, od turističke agencije dobjaju ili besplatne ili aranžmane sa velikim popustom. Zauzvrat pišu se naručeni tekstovi koji obiluju neistinama. Neistine ili nepotpune podatke ovoga puta u srpske medije plasirao je predsednik Odbora za turizam Privredne komore Crne Gore Dragan Ivančević Purko. Novosti su objavile njegovu izjavu u kojoj se kaže da je u julu broj ruskih turista manji za 30 odsto zbog činjenice da su ruski turoperatori poslušali preporuke svojih vlasti i otkazali aranžmane za Crnu Goru. „Veliki hoteli se pune unapred rezervacijama turoperatora a ne sa ulice ad hok“,..... „Jasno je da ne smemo da se vežemo za jedno tržište s kojeg dolazi više od 50 odsto gostiju. Potrebna je strategija po kojoj ni jedna zemlja neće premašivati jednu petinu ukupnog broja aranžmana“..., rekao je Ivančević.
Zvanična verzija Reagovala je Nacionalna turistička organizacija Crne Gore saopštivši da je evidentan porast broja turista i da je u kolektivnom smeštaju boravilo 18 odsto više turista dok je ostvareno 15 odsto više noćenja nego u prethodnoj godini. Prema njihovim podacima u prvih šest meseci ove godine u hotelima je boravilo 14 odsto više turista iz Rusije nego u istom periodu prethodne godine. Ova organizacija saopštila je i da je u junu i julu broj putnika koji su sleteli na tivatski aerodrom veći za 22 odsto u odnosu na proteklu godinu dok je rast prometa aviona, za isti period, porastao za 20 odsto.
„Prema našim informacijama hotelijeri su zadovoljni bukingom i postoji mogućnost da neki od hotela beleže pad prometa sa nekog tržišta ali svakako promet jedog ili manjeg broja hotela ne predstavljaju merodavan parametar kada govorimo o turističkom prometu na nivou Crne Gore“..., stoji u saopštenju Nacionalne turističke organizacije. Ono što hotelijeri ne spore Ivančeviću je da je potrebna nova strategija u dovođenju gostiju iz više zemalja.
Kako do istine Ono što je karakteristično za tekstove koji se odnose na crnogorski turizam su uglavnom neimenovani izvori koji govore o svojim negativnim iskustvima. Tako je portal Espreso objavio priču žene koja je samo četiri dana boravila u Crnoj Gori jer joj se ostatak familije razboleo - ali nisu posetili lekara u Crnoj Gori jer nisu uzeli pogodan obrazac iz srpskog Fonda zdravstvenog osiguranja pa su preglede morali da plate. Drugi portal Mondo je preneo izjavu Milorada Mitrovića, direktora NVO „Breznica“ koji je rekao da mostu na Đurđevića Tari preti urušavanje i da je neophodno preduzeti potrebne mere kako bi se izbegle nesreće sa teškim posledicama... Ovo još niko nije demantovao ali nevezano za turizam objavljivanje neproverenih informacija ili informacija od izvora koji neće da se predstave donelo je mnogo neistina i loše propagande u srpskim medijima. „Ranije ste imali poneku vest, informaciju koja bi mogla da se tumači kao propaganda, kao namenski plasirana, dok je danas vrlo teško razlučiti koje su vesti propaganda, a koje su čista informacija“, izjavila je novinarka Tamara Skroza, potpredesednica Nezavisnog udruženja novinara Srbije konstatujući „da smo na dnevnom novu zasuti sa više lažnih, nego pravih vesti“. - Nema nikakve razlike između lažnih vesti, glasina i propagande, ali smo lažne vesti, kao termin, usvojili, jer je došlo do hiperprodukcije informacija koje su zapravo propaganda ili spinovanje - objasnila je Skroza napominjući da je do poplave lažnih vesti, došlo iz više razloga, a samo jedan od njih su tehnološki napredak i društvene mreže. - Čim vi odjednom imate situaciju da svaki čovek, zahvaljući tehnološkom napretku, može na dnevnom nivou da proizvodi nekakve medijske sadržaje i nekritički ih deli, situacija je promenjena - smatra Skroza uz zaključak da je kredibilan onaj medij koji poštuje profesionalne standarde, novinarsku etiku i zakone države u kojoj funkcioniše.
Pobjeda
