ZGRABI
FILM
Nedavno sam gledala film „Florence Foster Jenkins“koji je okej, ništa spektakularno, ali jeste zabavan jer su opisani stvarni likovi i događaji. Florens je bila bogata dama, zaljubljenica u muziku, toliko opčinjena, da je uspela sebi da priušti snimanje, što nimalo nije bilo lako četrdesetih godina 20. veka. Zabavan je njen entuzijazam, izbor najtežih mogućih arija, podrška okoline,osvajanje Karnegija...
Kad pokušam da se setim filmova koji su mi se baš urezali u sećanje –tu su uvek „Relatos salvajes“i „La grande bellezza“- obožavam Sorentinove kadrove. Tu je uveki Džim Džarmuš sa filmovima „Down by Law“,„Night on Earth“, „Coffee and Cigarettes“ i „Dead Man“.
Ili sigurna opcija – vratiti se na klasike. Nedavno sam ponovo gledala omiljeni Čaplinov, film „Modern Times“ i Tatijev „Mon Oncle“ – kakva scenografija! I ko nije gledao „Being There“ – uh, toplo preporučujem.
TV
Televizor postoji u kući, ali on pre ima ulogu velikog monitora, nego TV prijemnika. Nateram dečka, kada smo već odgledali sve serije koje smo želeli, pa čekamo nove sezone, da premotamo koju epizodu komedije „Third Rock from the Sun“. Obožavala sam tu seriju kad sam bila mala, a sada je recikliraju na TV Prva plus. Eventualno premotamo koju epizodu „South Parka“, iako smo sve već odgledali.
Desi se poneka „dojava“, pa pogledam neki film ili emisiju, uglavnom s muzičkim sadržajem, poput „Tri boje zvuka“ na RTS-u ili snimka nekog koncerta. U kući se najviše gledaju sportski kanali, ali s tim nemam nikakve veze.
O, da - preporučujem seriju „Black Mirror“, izašla je četvrta sezona. Odlična, na momente mučna, ali s razlogom. Podseća me na „The Twilight Zone“,seriju koju sam baš volela kad sam bila mala.
MUZIKA
Još me trese praznična groznica, pa kad mi se nešto takvo sluša potražim Benija Gudmena, Luisa Armstronga ili Elu Ficdžerald. Uvek mi je toplo kad njih slušam. Tu je i Bili Holidej, praznici definitivno mogu da te odvedu i na ovustranu.
Stalno vrtim ono što inače volim, dodajem ponešto, mada nisam uvek raspoložena da preslušavam novu muziku, te se može desiti da dugo čekam da me nešto pronađe. No, kako kad - zavisi od raspoloženja.
E da, sviđa mi se „Dođi u moj san“, nova stvar benda Bitipatibi. Preporučujem!
ZAOBIĐIFILM
Ne volim kad mi neko kaže da ne gledam neki film, takve stvari su subjektivne. Često baš namerno odgledam film za koji su mi rekli da je bezveze.
Evo, na primer, poslednji film koji sam gledala u bioskopu, „The Killing of a Sacred Deer“ Jorgosa Lantimosa, doveo me je do potpunog ludila.
Sedela sam u bioskopu i huktala sve vreme. Da sam bila na kraju reda, izašla bih da se malko izduvam, pa bih se vratila. Film me je uznemirio (ne zbog nasilnosti ili nekih groznih prizora – na to smo svi već navikli), nego radi te neprijatne atmosfere i iritantne „muzike“ koja škripi kroz čitav film. Kad u dramatičnim momentima ubace neko „klasično“ delo (još ako je i vokalno-instrumentalno), pripadne mi muka. Ne volim takve bljuzgice. Da je ovaj prokleti Grk bio tu - a pritom mi se dopao „The Lobster“ - mislim da bih mu glavu olupala o bioskopsko sedište.
No, mišljenja su podeljena. Nekima iz mog društva je film bio zanimljiv, čak smo zaključili da je možda negde i poenta da te iziritira. Nemam pojma. Tako dane mogu nikome da kažem da ga ne gleda. Možda baš treba, al' nikad me nijedan film nije tako iziritirao kao ovaj.
TV
Mah, ne znam šta bih rekla. Zaobiđi TV.
MUZIKA
Više volim da preporučim šta je meni blisko, pa mi drago ako se ljudi „ukače“, nego da se borim protiv vetrenjača. Smatram da svašta ne treba ni da postoji od „muzike“. Pritom, ne mislim na roze kanale i transparentne splavove.Mene više plaše neke kompromisne muzike i opskurni hibridi, koji komuniciraju sa što raznovrsnijim grupama ljudi.
Kad god sam radila u osnovnoj školi trudila sam se da deci bar pokažem da postoje „neke druge muzike“. Odatle bih počela - napravila ozbiljan program i plan za narednih 20-30 godina i tek bismo tada mogli da vidimo rezultate.Ovako, razmenjujem muziku samo s ljudima iz svoje galaksije i sa ponekim detetom, kad se ukaže prilika.
