Igra intelekta i moći prikazana u filmu „Molly's Game“ fenomenalnog režisera i scenariste Arona Sorkina pomjerila je i filmsku i nefilmsku publiku. Mnogi filmofili će čak reći da su i Džesika Čestejn i Sorkin nepravedno zapostavljeni u oskarovskoj trci za najbolju glumicu i režisera. Sorkin je nominovan samo za najubjedljiviji adaptirani scenario.
Pokeraška imperija u fokusu Sorkinovog plesa navela nas je da se prisjetimo najupečatljivijih kartaških scena na velikom platnu. Kako se bliži 28. februar, datum kada se slavi izmišljeni praznik „Dan igranja karata“, dobili smo idealnu šansu da sastavimo listu sjajnih scena iz filmskih klasika u kojima je špil karata odigrao prelomnu ulogu.
Dvojka mača
U jednom od prelomnih momenata ratnog klasika „Apocalypse Now“ (Frensis Ford Kopola, 1979), Robert Duval vadi špil karata i počinje da ih razbacuje po leševima Vijetnamaca. Interesantno: izgleda kao da ih ne baca nasumično, već identifikuje svaku kartu sa lešom, kao da mu baš ona pripada. „Dvojka mača, trojka mača, četvorka dinara...“ Nove karte za nove mrtvake.
Ledžerova vizitka
„The Dark Night“ (2008), drugi dio betmenske sage u režiji Kristofera Nolana, tehnički nije filmski klasik, ali to jesu Hit Ledžer i njegova nezaboravna uloga. Vjerni fanovi Džokera dobro znaju njegovu „ličnu kartu“ izvučenu iz špila.
- Kada budete htjeli da razgovaramo, pozovite me. Evo moje vizit-karte – kaže Ledžer, dok ga gotamovski mafijaši čudnjikavo posmatraju.
Nervozni Malkovič
„Rounders“ (1998) je prepoznatljivi pokeraški film, koji ima mnogo više od jedne jake i prepoznatljive kartaške scene. Ipak, kraj ovog ostvarenja Džona Dala ispisao je filmsku istoriju. Voljeli kartaške igre ili ne, ne možete da zaboravite kako je lik Meta Dejmona iznervirao i izigrao ruskog majstora kog igra Džon Malkovič.
Pokeraška žaoka
Remek-djelo „The Sting“ (Džordž Roj Hil, 1973) ima gomilu upečatljivih mini-scena kojih se vrlo lako sjetiti godinama kasnije. Niko ko voli ovu kartašku žaoku ne može da zaboravi vrsne replike u pokeraškim scenama ovog Hilovog klasika. Kada štetočina poput lika kog igra Pol Njuman treba da nasamari Roberta Šoa, znate da prisustvujete glumačkoj čaroliji.
Majstor blefa
Ako ne pamtite Njumanovu kartašku scenu u Hilovom ostvarenju, sigurno znate onu snimljenu šest godina ranije, iz ostvarenja „Cool Hand Luke“. U njoj Njuman dobija izuzetno tešku partiju pokera, pokazujući kako izgleda majstor blefiranja. Ovaj prizor (ne)zvanično je prozvan najtačnijom pokeraškom scenom u filmskoj istoriji.
Pucanj u nogu
Džo Peši odigrao je mnogo jezivih uloga, ali malo koja može da se poredi sa Tomijem iz Skorsezeovog kultnog filma „Godfellas“ (1990). Tokom kartanja sa ekipom, Tomi ima mali nesporazum sa konobarom. Jadni momak nije ukapirao da treba da mu donese piće. Kad je napokon mrdnuo do šanka, praćen gotovo stend-apovskim smijehom i forama za stolom, Tomi je odjednom počeo da puca. „Pa što, pogodio sam ga nogu. Veliki je*eni posao!“
Bezidejno lice
Dok u pozadini piči kultna pjesma „I Wanna Be Your Dog“američkog benda The Stooges, jedan od naših kartaških junaka upada u bezizlaznu situaciju. Sigurno će se mnogi sjetiti čuvene kartaške scene u filmu „Lock, Stock, and Two Smoking Barells“ (Gaj Riči, 1998) i bezidejnog lica Nika Morana koji je fenomenalno dočarao Edijevu muku.
Stražarski ples
U animiranim filmovima s razlogom nemamo mnogo scena igranja karata, ali Dizni nam je dao jednako važnu –umjesto igrajuće, plesačku opciju! Godine 1951. rođen je crtani film „Alice in Wonderland“, u kom Kraljičinu lojalnu vojsku igraju karte. Iako postoje brojne scene sa kartama i kraljicama, mi sa ovih prostora najbolje pamtimo onu čuvenu „Pozivaju se sve karte“, kada uzbuđeni drveni tranzistor poziva na „stražarski ples“.
Bridž sa Kitonom
Godine 1950. majstorski Bili Vajlder lansirao je jedan od najčuvenijih filmova –„Sunset Boulevard“. Glorija Svanson apsolutno briljira u ulozi Norme Dezmond, ali mnogi su upamtili ovaj film, ironično, po kameo ulozi Bastera Kitona. Kultni glumac, koji ovdje igra samog sebe, dolazi na partiju bridža. Ako možemo da vjerujemo navodima iz tog vremena, ova scena je snimljena na jedvite jade zato što Kiton nije mogao da prestane sa zbijanjem šala.
Kultna završnica
Vajlder ima još jednog kartaškog konja za trku – romantičnu komediju „Apartment“ (1960) sa Džekom Lemonom i Širli Meklejn. Ovo ostvarenje završava kultnom scenom u kojoj Lemon ne dobija odgovor koji je očekivao od voljene žene. Nakon što joj kaže da je voli, Meklejn prepredeno nastavlja sa dijeljenjem karata i samo kaže: „Začepi i dijeli.“
Opskurni autori
Iako im možda ne priliče, kartaške scene bile su predmet ispitivanja i malo opsukrnijih režisera. Poker se našao u filmu „Fitzcarraldo“ (Verner Hercog, 1982) sa zbunjenim Klausom Kinskijem, a na muke je stavio i Alena Delona u legendarnom ostvarenju „Le Samourai“(Žan-Pjer Melvil, 1967). Skoro zaboravljeni Vilijam Diterle napravio je odličan režiserski poduhvat sa poker partijom u ostvarenju „Dark City“ (1950) sa veoma mladim Čarltonom Hestonom.
L. MURSELJEVIĆ
FOTO: twitter.com / pinterest.com / aliceinwonderland.wikia.com
