Razgovarala:
Milena Čavić
Kada smo vidjeli da Irie FM uskoro objavljuje novi muzički spot, pisali smo frontmenu Vukašinu Markoviću – i iznenadili se pozivom na kafu u Podgorici. Odakle on kod nas, i to za Vaskrs? Da možda ne snimaju spot u Crnoj Gori? Istog trena otkazani su svi planovi za kuckanje jajima. Pao je dogovor da se vidimo u „Zrnu“ i proćaskamo sa Vukašinom. Naravno, priča nas je odvela mnogo dalje od svježe snimljenog spota za singl „Ljubav što smo stvorili“. Vukašin Marković je prosto toliko neposredan i ekspresivan, da u jednom trenutku pijete kafu u centru Podgorice, a u drugom vas transportuje ispred muzičara u Indiji, nagoni da ponovo zajecate za Nebojšom Glogovcem i budi nadu da ćete ubrzo vidjeti Irie FM na bini Lejk festa. Ne vjerujete? Ovaj intervju nam ne da lagati!
OBJEKTIV: Na zvaničnoj Fejsbuk stranici benda stoji objava da uskoro stiže novi spot. Kada će biti objavljen?
MARKOVIĆ: Singl „Ljubav što smo stvorili“ je već gotov. Spot izlazi krajem meseca ili početkom sledećeg. Biće saj-faj, sa virtuelnim momentima, verujem da će vam se dopasti.
OBJEKTIV: Pojavio si se u spotu i pjevao prateće vokale sa grupom Bangcocks na njihovoj novoj pjesmi „Kraj“. Da li je na pomolu još neka saradnja?
MARKOVIĆ: Pričali smo, ali nije se desilo. Možda i bude nešto. Znam da ćemo izbaciti novi singl, pa zatim još jedan. Paralelno sa tim planiramo da izdamo album. Biće na srpskom, ali uvek imam B varijantu da pišem i na engleskom jer nismo izgubili ambicije za inostranstvo.
OBJEKTIV: Kad smo već kod inostranstva, možeš li da nam opišeš utiske koje je na tebe ostavila Indija?
MARKOVIĆ: Indija je svojstvena geografska odrednica, muzički i socijalno. Izdali smo album za njihovo tržiste i imali nekoliko koncerata. Bilo nam je mnogo lepo, reakcije su bile sjajne. Vraćao sam se Indiji iks puta. Ostala nam je egzotična, jer se oseća starost tog mesta, vekovi postojanja. Mnogo je drugačije od Evrope, a tek od Amerike. Preporučujem svakom da se izmesti u Indiju i vidi. Iako zapravo vidiš čemere sveta, mnogo si bogat duhom ako dopustiš da te dodirne.
OBJEKTIV: Kakva je indijska muzička scena?
MARKOVIĆ:To je svet za sebe. Ogromna je razlika. Neguju tradicionalni zvuk i prave turbo folk, ali to je složena muzika, ima mnogo slojeva nastalih negovanjem tradicije, ali i apsorbovanjem kulture konkvistadora. Za razliku od Srbije. Kad uporediš srpski turbo folk i narodnu muziku koja je, nažalost, dobila pogrešnu etiketu, koja je plemenita i kvalitetna duhom, izvedbeno i muzički, ovo je neka simplifikacija i banalizacija. Oslanjanje na nekoliko primarnih elemenata koji zapravo podstiču jeftin sevdah.
OBJEKTIV: Koga bi izdvojio kada pričamo o kvalitetnoj narodnoj muzici?
MARKOVIĆ: Mnogo sam voleo sam Vidu Pavlović. Što se sevdaha tiče, nisam toliko stručan, ali mi smeta što ulazi kao instantizacija. To je lepa stvar, ali suviše teška da bi se tako popularizovala. Postoji talas predstavnika kao što su Božo Vrećo i Amira Medunjanin, ima tu mnogo duše, ali možda je sve do ovog vremena koje sve pretvara u puki proizvod. Njihova namera je najplemenitija, ali se čini da sve to izgleda kao još jedno pakovanje nečega.
Moja majka se bavila izvornom muzikom i naučila me da prepoznam kvalitet i nijanse. Imam dosta korena sa bosanske strane i poznati su mi ta materija i motivi. Meni, kao nekome ko je izuzetno tradicionalan, ta vrsta izmeštanja smeta. Sevdah ima svoje okruženje. Meni lično nešto fali, time sam obeležen, ali ne želim da inhibiram druge, bitan je doživljaj muzike.
OBJEKTIV: Na kojim eks-Ju festivalima nastupate tokom ljeta?
MARKOVIĆ: Na nama je da radimo, a pozivi će doći kad-tad. Iznenadila nas je slušanost „Puteva“ u Crnoj Gori. Voleli bismo da nastupimo na Lejk festu. Međutim, organizatori idu na sigurno jer nisu sigurni koliko će publike doći. Ima suviše prostora da se oklizneš, a svi žele da zarade.
OBJEKTIV: Na koji način te film „Lost Higway“ Dejvida Linča inspirisao da snimiš spot za „Puteve?“
MARKOVIĆ: To je izuzetno provokativan film. Nekad se i pokajem što sam ga gledao, deluje nezavršeno. Neki misle da je to najveći umetnički podvig u savremenoj američkoj kinematografiji, a drugi da se Linč krpio, ali u tom haosu uspio je da kreira čitljivu atmosferu koju možeš da osetiš. Recimo da je ta atmosfera bila materijal za inspiraciju.
OBJEKTIV: Da li bi radio muziku za filmove?
MARKOVIĆ: To dođe kasnije. To je primenjena muzika. Imam utisak da bi zbog forme trebalo da imate nekoliko albuma. Gledam album kao celinu, amplitudu. Na kraju dana sebe smatram amaterom zaljubljenikom. Osećam dozu rasterećenosti, ali ko zna, ima vremena. Baviću se muzikom dugo, nadam se.
OBJEKTIV: Kada bi mogao da dizajniraš svoju idealnu stazu, gdje bi živio i čime bi se bavio?
MARKOVIĆ: Živeo bih u Beogradu, imao bih oazu, studio u kući na selu ili na planini, bio bih okružen prirodom, a ne ljudima. Sve bi bilo kako je sada, samo na uglančanijem nivou, infrastrukturalno svedenijem. Bavio bih se više muzikom nego dizajnom i van granica svoje zemlje. Lepota življenja je u putovanjima i upoznavanju. Nisam bio u Japanu, a voleo bih da ga obiđem. Ljudima nije potreban idealan put. Pitanje je da li bi to onda bilo percipirano kao život, a za muziku je neophodno da se dešava život. Ako nema života, nema ni umetnosti.
OBJEKTIV: O čemu razmišljaš dok putuješ?
MARKOVIĆ: Kada se vozim razmišljam o životnim pitanjima, o tome šta želim, imam da uradim, gde mi je ostalo da odem, šta mi je blisko, šta daleko, o nekim osobama. Tako se odmaram i umaram.
OBJEKTIV: Kakav je Vukašin kad mu se ne vide tragovi?
MARKOVIĆ: Takvi dani su retki. Puni su nesvesti odmora, jer sam radoholik pa tu ima malo depresije jer mi jedino rad daje smiraj. U slobodno vreme volim da vozim motor, slušam Vranjkovića, KKN i posećujem koncerte filharmonije...
Maštao sam o spotu sa Glogovcem
OBJEKTIV: Objavio si veoma dirljiv post nakon što je preminuo Nebojša Glogovac. Žališ li zbog toga što nijeste snimali zajedno još nešto osim „Porodično blago“?
MARKOVIĆ: Imali smo ideju da sledeći video spot bude nastavak „Puteva.“ Da napravimo ono što je Daft Punk napravio sa albumom „Discovery“. Maštao sam o tome da se pojavi Nebojša, a dok sam maštao nisam imao pojma. Žao mi je što ga nisam viđao češće, a posao i saradnja su tu po strani, jer sam izašao iz glume. Ovo što glumatam u spotovima je da bi video imao svoju priču, da bi gledaoci uživali u tome. Žao mi je što nisam uspeo da ovekovečim Nebojšu, kao što smo to uradili sa Sergejem Trifunovićem. On je u tom scenariju bio pozitivan lik, ali to bi bukvalno bio mini-film.
FOTO: FB stranica Irie FM / Privatna arhiva
