Tokom proteklih 200 godina radnici su migrirali sa polja i farmi u fabrike i kancelarije, a sada, umjesto da se sunčaju u prirodi ljudi uglavnom troše većinu svog slobodnog vremena ispred neke vrste ekrana.
To nas stavlja u raskorak sa prirodnim cirkadijalnim ritmom, biološkim ritmom koji usklađuje dnevne i noćne funkcije najvažnijih organa u organizmu. Kad se uzmu zajedno u obzir, svi ti faktori mogu uzeti danak nad našim zdravljem i srećom.
NE IZLAZE VAN
Novi izvještaj pokazao je koliko ljudi stvarno provede vremena unutra. Ispitano je 16.000 ljudi iz 14 zemalja Sjeverne Amerike i Evrope, da bi se otkrio disparitet između toga koliko ljudi misle da su proveli vrijeme u zatvorenom prostoru i koliko su zaista proveli sati u zatvorenom. Iako je većina ispitanika rekla da su proveli unutra dve trećine svog vremena, ta brojka je značajno veća.
Prethodno istraživanje je otkrilo da oko 90 odsto ljudi provede 22 sata u zatvorenom prostoru svakog dana. Sada je za potrebe istraživanja firme “YouGov” jedna od šest osoba priznala da praktično nikad i ne izlazi van, već da provode svih 24 sata unutra. Tipičan radnik koji radi u kancelariji danas provede vani svega oko 15 minuta dnevno. To je pola vremena koliko je potrebno da se ispravno kalibriše vaš biološki sat, piše "Ju-es-ej tudej".
Istraživanje je sprovedeno u periodu od 1800-2000, a rezultati su pokazali da je broj ljudi koji rade napolju sa 90 odsto spao na manje od 20%. Oko 82 odsto ispitanika je reklo da provode u zatvorenom manje od 21 sat dnevno, dok 62% njih smatra da su proveli manje od 18 sati unutra.
U stvarnosti, 75 odsto Amerikanaca je provelo manje od 21 sat unutra, a 55% manje od 18 sati. Oko 34 odsto ispitanika je provelo u zatvorenom 0-14 sati, 21 odsto 15-18 sati, 20% 19-20 sati, a 21-24 sat čak 25 odsto učesnika studije, naveo je "Dejli mejl".
Nova studija je takođe pokazala da je oko 15 odsto svjetske populacije pogođeno različitim nivoima takozvane “zimske depresije”, što može biti posljedica nedostatka dnevne svjetlosti. Čak 39 odsto ispitanika je reklo da dnevno svjetlo utiče na njihovo raspoloženje.
KVALITET VAZDUHA
Toliko dug boravak u zatvorenom prostoru nije dobar ni za fizičko zdravlje, posebno na radnim mjestima sa lošim kvalitetom vazduha. Prosječna odrasla osoba udahne skoro 4.000 galona vazduha svakog dana – unutrašnji vazduh može biti do pet puta zagađeniji od spoljnog, što je činjenica koju skoro 80 odsto ispitanika nije znalo.
Na kvalitet vazduha u zatvorenom utiče niz faktora, poput vlage, svijeća koje gore, čistoće prostorije (čime se čisti), materijala od kojih je izgrađen objekat. Ako vas stalno boli glava nakon više sati u nekoj prostoriji, možda je loš kvalitet vazduha u njoj. Boravak u vlažnim prostorijama povećava rizik od astme za čak 40 odsto.
Zbog dugog boravka u zatvorenom ispašta i naš san. Osim vještačkog osvetljenja i drugih problema, ljudi danas žive u društvu u kojem se očekuje da svi budu dostupni za rad ili društvene obaveze onog trenutka kad su potrebni. To pogađa kvalitet sna i zdravlje generalno.
ŠTA URADITI
Ako se stalno osjećate umornim, ako ste zasićeni i dekoncentrisani, zabrinuti da ćete se razboljeti od dugog boravka u zatvorenom, a nije moguće da to izbjegnete, evo nekoliko mjera da učinite svoj prostor svjetlijim i generalno zdravijim.
Izbjegavajte paljenje sveća u prostoriji, zatvarajte vrata kupatila kad se tuširate, smanjite upotrebu hemikalija za čišćenje i zamijenite ih prirodnim sredstvima, te provjetravajte prostoriju otvaranjem prozora bar tri-četiri puta dnevno. Otvorite prozore kad kuvate ili čistite kuću (posebno tepihe).
To će pomoći da se smanji nivo zagađivača prisutnih u vazduhu prostorije.
Komentari (0)
Želite da podijelite Vaše mišljenje sa čitaocima? Napišite komentar i započnite diskusiju.
