Beogradski Nedeljnik, magazin čiji je odgovorni urednik, rezultat je takve vjere. Za sve širu čitalačku publiku, to su tekstovi čiji stupci ne blijede niti se mogu pohabati mnogo nakon naredne sedmice, do sljedećeg broja.
U mozaiku Nedeljnikovih autora različitih stilova, stavova i senzibiliteta, Marko Prelević je onaj koji je spreman da uvijek ispriča ličnu priču. Njegove univerzalne istine uvijek su beskrajno iracionalne ili pristrasne, a opet do srži iskrene. Samo tako je i mogao da stekne armiju istomišljenika, sebi sličnih - od Podgorice, preko Beograda, do Liverpula.
Nepravda je to da je malo onih koji znaju, da je Prelević, jedno od najaktuelnijih imena modernog novinarstva u regionu - rođeni Podgoričanin. Ipak, u svakom njegovom pasusu, sačuvan je i djelić tog odrastanja, tišina gimnazijskih dana pod Goricom, ili neki odjek iz kučke đedovine.
Lako ih je prepoznati i sada, kao jedan harmoničan eho i armaturu za Markova čvrsta ,,33 obrtaja“.
FILM
Film koji Vas čini srećnim?
- „Back to the Future“ (Robert Zemekis, 1985). Miriše na detinjstvo, blagdane, jaknu Majkla Džej Foksa i velike snove; ne rastuži me čak ni kada se setim da hoverbord nikada nije postao stvarnost.
Film zbog kog ste poželjeli da ubijete režisera?
- „The Grand Budapest Hotel“ (2014). Toliko bih, od milja, zatrpao Vesa Andersona nekim šarenim jastucima, da bi se sigurno ugušio.
Film koji uopšte nijeste skapirali?
- „Love Actually“ (Ričard Kertis, 2003). Da li je to omnibus malih priča o velikim ljubavima, ili tek skaska o tome da je prolazna strast jača čak i od onoga za šta mislite da je – to? Svake godine, tu oko Božića i Nove godine, valjda jer nas njime redovno bombarduju u tom terminu, ovo naše nerazumevanje eskalira.
Koju biste važnu, još nesnimljenu crnogorsku ili regionalnu temu/priču voljeli da vidite na velikom platnu?
- Ne znam koliko su važne, ali voleo bih da vidim Miladina Šobića u ostvarenju koje liči na „Walk the Line“ (Džejms Mangold, 2005), zatim ekranizaciju nekog naučno-fantastičnog romana Čeda Vukovića (neka je radi Piksar!) te, zašto ne, „Primjere čojstva i junaštva“.
Omiljeni filmski rivali?
- Bil Marej i Punxsutawney Phil u filmu „Groundhog Day“ (Harold Ramis, 1993).
Upečatljiva filmska scena sa nekom životinjom?
- Han Solo koji krije Luka Skajvokera u utrobi mrtvog tauntauna. Nedavno sam pročitao da bi, ako smo verni nauci, Luk morao da umre na ledenoj planeti Hoth. Samo, na šta bi tek onda ličila prva trilogija franšize „Star Wars“?
Posebno drag citat iz domaćeg filma?
- „Drugi jebu, a ti se, Muzafere, kupaj.“ Sve je u toj rečenici koju izgovara Paja Vuisić u filmu „Otac na službenom putu“ (Emir Kusturica, 1985). I odgovor zašto je propao socijalizam, i zgroženost političkim elitama koja će doći na naplatu rano u 21. veku, i rezigniranost, i pomirenost sa sudbinom, tako jasna svima nama ovde.
Najneodoljivija „štetočina“ iz animacije?
- Yakko, Wakko i Dot, neponovljivi „Animaniacs“ (1993-1998).
Prvi film koji ste gledali u bioskopu?
- „Kuduz“ (Ademir Kenović, 1989). Nekad mi se čini da smrt Junuza Keča, po čijem je životu film snimljen, i smrt njegove Sanele, nije mogla biti drugačija do onakva kakva je bila: ratna, čudesna i tragična.
Soundtrack kog filma bi mogao ili biste voljeli da prati Vaš život?
- „Pieces of April“ (Piter Hedžis, 2003). Mada se nadam da bi Stiven Merit mom životu za dušu napravio makar „hidden track“ sa makar malo optimizma.
Poslije kog filma ste poželjeli da pođete u zemlju u kojoj se odvija radnja?
- „Dazed and Confused“ (Ričard Linklejter, 1993). Od tada sam nepopravljivi amerikanofil, posebno zaljubljen u predgrađa na jugu.
Izdvojite tri filmska autora koja biste voljeli da izvedete u provod. U koju kafanu i na koje piće?
- Braća Koen se furaju na jednu kartu, ali piju za dvojicu, i verovatno bi im legendarni Gavra u kultnom beogradskom „Mornaru“ do'akao vinjakom. Ken Louč bi, kao pravi siromah i sindikalac, pio najjeftinije vino, pola-pola, sa sifonom. Linklejter bi, siguran sam, pio votku sa mnom.
Kako zamišljate proces snimanja filma koji bi Kventin Tarantino režirao na Balkanu?
- Nekako bi ga i snimio, usput bi dobio gratis pasoš svake od tih ubogih državica koje su nastale na razrušenim temeljima one jedne velike i lepe, ali tek tada bi siroti Kventin spoznao Balkan i njegove probleme. Jedni bi ga optuživali da je strani plaćenik, drugi bi demonstrirali tvrdeći da je snimio antisrpski, antihrvatski, anticrnogorski, antibilokoji film, treći bi se zgražavali nad propagiranjem nasilja... Tako je to na podneblju u kojem se od filmova i serija očekuje da razreše vekovne dileme i nekoga nauče istoriji i lepom ponašanju.
MUZIKA
Pjesma koja vas podsjeća na prijatelja, partnera ili člana porodice?
- Agent Orange, „The Last Goodbye“. I INXS, „Don't Change“.
Pjesma koju biste pustili da uz nju dočekate smak svijeta?
- The Clash, „Straight to Hell“.
Pjesma koja je himna slobode/hedonizma?
- Pavement, „Range Life“.
Jedna od najljepših pjesama sa imenom u nazivu?
- The Walkabouts, „Rebecca Wild“.
Vaša pjesma za karaoke?
- Pixies, „Cecilia Ann“.
Da morate da slušate samo jednog autora do kraja života, koga biste odabrali?
- The Beatles. Ako je to uopšte jedan autor, a ne ceo univerzum.
Domaći autor kog svi obožavaju, a Vi ne možete da ga smislite i/li mislite da je precijenjen?
- Bilo kakav lažni, jeftini, bezubi, kukavički kvazirokenrol nastao na ovim prostorima u trećem milenijumu, a takav je maltene svaki.
Smrt kog muzičara Vas je naročito pogodila?
- Bilo bi lako reći Pit Šeli, Džo Stramer, Džoni Keš, Toni Slaj, Džoi Ramon, Eliot Smit... Svi oni su bili heroji mog detinjstva. Ali, najviše sam se potresao onog dana 2018. kada sam saznao da je otišla Frans Gal, plavokosa i bosonoga muza Serža Genzbura.
Pjesma koja je toliko loša, da je nemoguće ne voljeti je?
- Spice Girls, „Wannabe“.
Poster koje muzičke zvijezde ste držali okačen na zidu u srednjoj školi?
- Grupe Green Day.
Hoće li nas Kit Ričards sve nadživjeti?
- Taj čovek daje nadu svima nama neumerenima da je ipak moguće. A nada, kažu, umire poslednja.
TV
Serija idealna za kišni vikend?
- „Six Feet Under“. Čisto da predupredite misli o smrti i smrtnosti.
Serija koja vas podsjeća na djetinjstvo?
- Teška odluka. „My So-Called Life“ ili „Nestašne godine“. Nema tog majčinog sina koji nije bio zaljubljen u Anitu i Anđelu, nema te tatine princeze koja nije volela Džordana i Bogdana Dražića, poznatijeg kao Drezik.
Serija koja je zaslužila mnogo veću publiku?
- „The Thick of It“, „Dr Katz“ ili posebno „Community“. Nenadmašna lektira za svakog gika.
Serija koju nikada nijeste završili?
- „Breaking Bad“. Znam. Znam. Znam, dođavola!
Serija koja je fantastična, ali ima užasan kraj/razradu?
- „Lost“ i „True Detective“. Kakvi grozni primeri autorskog debakla.
Predmet koji ste poželjeli da imate poslije gledanja neke serije?
- Portal gun iz animirane serije „Rick and Morty“.
Najdraži par iz serije?
- Ren i Stimpi.
Radno okruženje/tim/posao iz serije koje ste poželjeli za sebe?
- „State of Play“. Volim da mislim da već imam okruženje/tim/posao iz te serije.
Za koga ste navijali – za Toma ili Džerija?
- Biću blasfemičan: ja sam onaj užasni čovek kojem su skroz okej i crtaći u kojima Tom i Džeri umeju da govore – koliko ih je samo mrzeo Džarvis Koker! – pa tako i oni u kojima sarađuju i druže se.
FOTO: Privatna arhiva
