,,Uticajni zagovornik i protagonista te ideologije bio je većinski deo srbijanske političke i nacionalne elite; ta je ideologija, oživotvoravana u skoro svim fazama političke istorije Srbije u delatnu državnu politiku, nanela nemerljivu štetu pre svega srpskom narodu, pa i državi Srbiji, ali i Vojvodini, Kosovu, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, pa i Sloveniji, kao i pojedinim narodima i zemljama sa kojima se Srbija graniči“.
,,Premda je ideologija, politika i snage koje su devedesetih udarile na temelje avnojevske Jugoslavije i pošle u svetu bojnu za Veliku Srbiju, odnosno za Srbislaviju, doživela sramni istorijski poraz, Srbijom i danas, skoro dve decenije nakon njenog poraza, neprikosnoveno vladaju, u podmlađenom Sloba-Voja jugend izdanju, iste one snage koje su najodgovornije za taj poraz i za neizbrisivu sramotu nanesenu Srbiji i srpskom narodu u celini“, kaže Živan Berisavljević. ,,Utoliko je Latinka Perović više nego u pravu kad tvrdi da Srbija zapravo nije nikada ni izašla iz devedesetih“.
POBJEDA: Kada je srpska politika napustila jugoslovensku orijentaciju? BERISAVLJEVIĆ: Pre bih rekao da je Jugoslavija napustila Srbiju, nego da je Srbija, kako kažete, napustila jugoslovensku orijentaciju.
POBJEDA: Kako to?
BERISAVLJEVIĆ: Evo, objasniću Vam! Srbijanska politička elita je poslednjih stotinu godina neretko ispoljavala neoprostivo slabo razumevanje razloga zbog kojih je Jugoslavija trajni interes celine srpskog naroda; još slabije je razumela razloge i interese drugih naroda i samosvojnih istorijskih regija da uđu u sastav Jugoslavije i da sa Srbijom, kao njenim najvećim konstituentom i, pored Crne Gore, jedinom međunarodno priznatom državom, tvore zajedničku državu i grade zajedničku budućnost. S druge strane, i delovi političkih elita ostalih naroda i istorijskih regija zakonomerno su i same bile sve više obremenjene vlastitim nacionalizmima, povremeno zapenušano antisrpskim i do separatizma ekstremno antijugoslovenskim. U vreme avnojevske Jugoslavije, politička elita Srbije bila je nosilac otpora demokratizaciji odnosa u jugoslovenskoj zajednici, kao i federalizaciji odnosa među njenim konstitutivnim entitetima.
POBJEDA: Zašto?
BERISAVLJEVIĆ: Plašeći se da federalizacija i demokratizacija ne dovedu do rastakanja Jugoslavije. Dakle, ne iz antijugoslovenskih pobuda i načela, nego zbog nerazumevanja srpskog interesa, kao i interesa drugih naroda za suživot u Jugoslaviji. U vreme kada su Srbijom ovladale memoramdumske koncepcije i pogledi na zajedničk u d r ž av u , k a o i miloševićevske snage koje su na gazimestanski način najavile reviziju avnojevskih osnova Druge Jugoslavije, ostali jugoslovenski narodi prestali da vide svoju perspektivu u Jugoslaviji. Tako su ostale Srbija i Crna Gora. Nažalost, tu je bila i Vojvodina, koju je, kao samosvojni regionalni kostitutivni entitet, početkom AB revolucije oktobra 1988, Srbija prisilno bacila na kolena i pretvorila je u ustavno obespravljenu severnu Srbiju i prvi plen svoje ratoboračke politike. Savez sa Crnom Gorom je kraće trajao: sve dok je Crna Gora pristajala na vazalne odnose sa Slobo-Srbijom; zapravo, sve dok se promišljeniji dio ,,mladih, lijepih i pametnih“, onih koji su u Crnoj Gori krajem 1988. izvršili promiloševićevski puč na način ,,događanja naroda“, nije otreznio od ABR-pijanstva i slobo-slobodarskog mamurluka.
POBJEDA: Svojevremeno Vam je, napisali ste jednom, Vilijam Dikin rekao da ,,niko Titovu Jugoslaviju u budućnosti ne može ni ugroziti, ni uništiti kao što to mogu crveni četnici“. Čija Vas je transformacija u ,,crvenog četnika“ tih godina najviše iznenadila?
BERISAVLJEVIĆ: Možda bi mi bilo lakše načiniti spisak onih koji me nisu - ne samo iznenadili - nego i duboko razočarali. Ipak, među prvim imenima na toj listi svakako bi bilo ime Dobrice Ćosića, koga sam, kao komunistu–pisca i nestašnog crvernog intelektualca, u svojoj bezazlenoj političkoj mladosti veoma poštovao. Sa ,,drugom Gedžom“ sam šezdesetih godina počeo intenzivnije da drugujem, što je trajalo do raskola koji se ne podudara sa njegovim konačnim razlazom sa Partijom. Naš razlaz je, suštinski, bio i duboko ličan. POBJEDA: Ako već, kao što kažete, Srbijom vladaju snage ,,najodgovornije za neizbrisivu sramotu nanesenu Srbiji i srpskom narodu u celini“, plašite li se da bi one danas ponovo mogle posegnuti za silom, posebno ako imamo u vidu prijetnje Milorada Dodika otcjepljenjem RS od BiH, odnosno konstantnu napetost na relaciji SrbijaKosovo?
BERISAVLJEVIĆ: Plašim se, naravno, iako znam da je Srbija objektivno nesposobna, a subjektivno i moralno nespremna za to. Pored toga, iole razboritiji pripadnici njene dominantne nacionalne, pa i političke elite znaju da bi, u aktuelnim međunarodnim, regionalnim i unutarpolitičkim okolnostima, svaki pokušaj toga, kako nežno kažete, ,,posezanja za silom“, bio samoubilački put u još fatalniji sunovrat od onog devedesetih. Nažalost, nedoraslost i hirovitost ljudi koji Srbijom već dugo i suvereno upravljaju, njihova bahata osionost i samouverenost bez pokrića, kao i infantilni avanturizam raznih dodika, vulina, dačića, gašića, nikolića i njima podobnih uveoka, uz hirovitost i nepredvidivost njihovog gospodara Vučića, toliko su bezmerni da čovek ne može a da ne strepi od bezumlja svake vrste.
Opširnije u Pobjedi
