Šimunić je zbog toga osuđen na Prekršajno sudu u Zagrebu, a presudu je potvrdio i Visoki prekršajni sud koji mu je novčanu kaznu povisio na 25.000 kuna.
On je Hrvatsku potom tužio u Strazburu, objašnjavajući da je “Za dom spremni“ stari hrvatski pozdrav, te da je u njegovom slučaju, između ostalog, prekršen član 7. Evropske konvencije o ljudskim pravima, kao i da mu se ograničava sloboda govora.
Tužba je odbačena.
“Šimunić kao poznati fudbaler i uzor mnogim navijačima morao je da bude svestan mogućeg negativnog uticaja tog protivzakonitog uzvika na ponašanje publike i morao je da se susdrži“, navodi se u zaključku presude.
Sud je zaključio da je “ustaški pokret nastao iz fašizma, te da je utemeljen na rasnoj mržnji i stoga simbolizuje mržnju prema ljudima temeljenu na različitoj religiji ili etničkom porijeklu“.
