Stresan produženi sportski vikend za nama. Prvo košarkaši, u namjeri da odbrane titulu regionalne lige, izgubiše u posljednjoj četvrtini prvog polufinala u Zagrebu i ostaviše nas da se tresemo još makar sedam dana. Ne morateda budete preveliki stručnjak da shvatite da se sa igrom koju gledamo, teško može do kraja. Nadamo se da može bolje jer mora bolje, makar nalazili i nekog druida iz kultnog Asteriksa.
*****
Košarkaške rane trebalo je vidati utakmicom pod Goricom, protiv jedne od najvećih fudbalskih sila na svijetu. Nebitno je u kom sastavu dolaze, koje godine, koliko spremni i za koje domete, Engleska je u fudbalu ono što je klavir u muzici. Nije baš da je utakmica bila sigurna nadau popravljanje sportskog vikend utiska, ali spektakl tih razmjera se ne dešava često.
Ranije nijesmo loše prolazili protiv Engleza na domaćem terenu. Štoviše, namučili smo ih dobro nekoliko puta i izvukli dobre „ikseve“. No, svjetski mediji su javljali da je ova Engleska pakovana za najveće domete.Iako su podmlađena selekcija, Ostrvljani već polažu velike nade u njih. Pokazuje se, s pravom.
Predivna noć, stadion više nego pristojno popunjen. Nekoliko dana ranije, mnogobrojni navijači engleske reprezentacije muvali su se po gradu, pili pivo i uživali na suncu kog se baš i ne mogu nagledati u Londonu. U jednom od poznatih i dobrih podgoričkih kafana s baštom i kuhinjom, njih desetak galilo je pivo crnogorske proizvodnje. Onako, kako Englezi znaju - pabski. Krigle velike, tanjiri ispražnjeni.
Zamolili su konobara da im osim tanjira i ovala s pojedenom hranom ništa ne pomjeraju, jer treba da krenu čim ispiju sve ono što može da stane na sto. Sjedio sam nedaleko od njih, pa sam i načuo ponešto - ne jer ne znam red, već zbog toga što su bili glasni.
Kad je došlo vrijeme za plaćanje, svako je krenuo da vadi novčanik i plaća ono što je naručio. U jednom trenutku, jedan od njih uze naglas da sabira sve račune. Mislim da su došli do iznosa od 195eura, pa je jedan od njih, ne vjerujući, uzeo da sabira ponovo. Sve u svemu, nije bilo 195, no 185. Nijesu čudu mogli da se načude. Pocrkali su od smijeha. U Engleskoj, slična pojedinačna doza piva nije manje od šest ili sedam funti, pa pomnožite. A nijesu malo ni pojeli.Nijesu znališto ih je snašlo. I ja sam bio pri odlasku, ali sam načuo da se dvojica od njih dogovaraju da podijele račun i časte ostatak ekipe. Lako im je na ove cijene i njihov standard.
U jeku frke u Engleskoj u vezi sa izlaskom iz Evropske unije, život kod njih funkcioniše normalno. Neki misle da će im se Bregzit obiti o glavu u ekonomskom smislu, drugi pak, razmišljaju patriotski - ali manje racionalno. I jedni i drugi će se snaći, kakav god bio dogovoreni izlaz. Snaći će se jer žive u sistemu koji ima mane, ali je uređen. I što je najvažnije, važi isto za svakog od njih.
Neposredno pred utakmicu, Njegoševa i druge ulice blizu Gradskog stadiona vrvile su od navijača i crnogorske i engleske reprezentacije. Pilo se pivo, pjevalo se i navijalo. Atmosfera vesela, praznik fudbala. A onda je krenula utakmica.
Iz aviona se vidjelo da su Englezi s druge fudbalske planete. Potpuno očekivano. A onda minijatura Vešovića, nevjerica. Grom iz vedra neba, 1:0 za Crnu Goru. Evrogol. Očekivanja počinju da rastu, pa mi prođe kroz glavu da je moguće da se bugarska sudijska krađa možda i dobrim vrati, ali na mnogo slađi način.
Ali, ne lezi vraže. Vrlo brzo stvari su se preokrenule. Englezi su pokazali i karakter, i znanje, i fizičku spremnost. Dobiše nas 1:5. Našim momcima ništa se ne može zamjeriti.
*****
Ukupan utisak pokvarila je frka oko navijača koji su na rasnoj osnovi vrijeđali jednu od zvijezda „Gordog Albiona“, Rahima Sterlinga. Na „malima“ se vazda kola lome, UEFA će sigurno biti nemilosrdna, mada je do nedavno taj problem bio jedan od gorućih i u Engleskoj. Dakle, iako nas ođe uvjeravaju da smo lideri u regionu po toleranciji svih vrsta, ispalo je da se nijesmo proslavili. I bićemo sigurno kažnjeni, ostaje samo da vidimo kako i koliko.
Sigurno ćemo morati da se bavimo suzbijanjem tih problema sami, bez UEFA sugestija. Jednostavno, ako hoćemo na najveće pozornice, moraćemo da prihvatimo pravila igre, a ona su ponekad bolna i traže beskompromisnu neselektivnost.
Ko zna, možda se za ubacivanje predmeta na teren ili uvrede na rasnoj osnovi u Crnoj Gori jednom bude išlo i u zatvor. Kao u Engleskoj. A do tada, da mi malo provježbamo ovaj fudbal, pa da im zaprijetimo u revanšu u Engleskoj. Ako UEFA pristane, kao naš čin izvinjenja, možemo ih puštit da nas malo tamo vrijeđaju na rasnoj osnovi - i eto mir mir mir, niko nije kriv.
