Piše:Vladimir Maraš
Ne dajte da vas naslov zavara. Reklo bi se, u eri tehnoloških napredaka koji se dešavaju na dnevnom nivou, zvuči kao idealan naziv za kampanju koja promoviše povratak starom, dobrom čitanju. Hardcopy, što bi rekli stari Crnogorci. Međutim, softveri i dalje održavaju ozbiljnu prednost. Tableti, smart telefoni, razni drugi gadžeti drže primat i već desetak generacija unazad nema naviku čitanja knjiga. Srednje škole i fakulteti se danas završavaju na Viber i WhatsApp grupama, uz pomoć bluetooth slušalica i mobilnog interneta. Sistemski, mi nemamo odgovor na to. Istini za volju, to je problem u cijelom svijetu, ali se neki drugi sistemi brže i bolje prilagođavaju ubrzanom tehnološkom razvoju, pa se tako u institucije obrazovanja ubacuju ometači signala, „trekeri“ koji prate veb komunikaciju unutar škole i automatski je prekidaju u određenom trenutku i tako ukrug. Moderni alati koji se nude kroz razne specijalizovane softvere omogućavaju lakše prolaženje kroz školovanje za skoro svaku stručnu disciplinu. Da li je to i bolje, pitanje je.
Na primjer, na nekom od predmeta na muzičkoj akademiji ili u srednjoj muzičkoj školi, slušanje muzike odavno nije izazov. Softver Shazam koji imamo svi na telefonima nepogrješivo sugeriše što slušamo, pa je tako procenat onih koji uspješno odgovore na pitanje koje djelo slušamo, veći od 90 odsto. I ne samo djelo, nego taj napredni softver vrlo uspješno sugeriše i izvođački ansambl, kao i dirigenta.
Reklo bi se na osnovu toga da nam je obrazovanje nikad jače. Ali mi znamo da nije i da smo još daleko od makar evropskog prosjeka.
***
Sjećam se, a nije bilo predavno, obavezna ljetnja lektira čekala se s ne baš prevelikim oduševljenjem, jer nije bilo dileme mora li da se pročita ili ne. U mom slučaju, moralo je. Pa onda bolje planiraj vrijeme, majčin sine, termine za fudbal i plivanje, putovanja i druženja, jer se do 20. avgusta mora pročitati to što je predviđeno. Mlađe generacije danas lako na internetu pronađu skraćene verzije lektire, iščitaju to za dan ili dva i riješili su problem. Što je najgore od svega, to im prolazi, pa onda sijevaju četvorke i petice. Tome se nekako mora doskočiti. Istini za volju, veliki svjetski univerziteti dozvoljavaju online studiranje, ali postoje razni mehanizmi koji sprečavaju potencijalne zloupotrebe. Jedan od glavnih mehanizama je onaj koji svi pomalo zaboravljamo - a to je osnovna potreba za znanjem, pa onda jedan Berkli ili Oksford ne polaze od činjenice da želite da imate njihovu diplomu a da ne naučite ništa. Zato su i mehanizmi zaštite potpuno drugačiji. Kod nas, većina ima potrebu da završi školu, ali sa što manje iskazane potrebe za realnim znanjem. I to prolazi, iz generacije u generaciju.
***
Razmijenio sam i na tu temu mišljenja i informacije s mojim njujorškim prijateljima, pa su bili pomalo u čudu kada sam im rekao kako u suštini funkcionišu naše navike kod mlađih generacija u smislu sticanja znanja. Ali su, čini mi se, shvatili razlike u funkcionisanju dva različita sistema obrazovanja. U njihovom sistemu, nepojmljivo je da vas u stručnoj školi (nekoj džez akademiji, u koju ste došli s namjerom da napredujete) uhvate u nekoj prevari tog tipa, jer će vam se po kratkom postupku zahvaliti na interesovanju i zamoliti da promijenite buduću profesiju. Svakako, đaci su generalno svuda s istim potrebama i kolektivnim navikama, da što manje uče, a što bolje prođu. Ali značajno se razlikuju reakcije sistema na svaku od tih, manjih ili većih zloupotreba.
***
Nekada je knjiga bila sastavni dio života. Ne kao asesoar, nego kao iskrena potreba. Sjećam se, čak su se i dobre fore iz muzičkog svijeta prepričavale nekih davnih godina, kada je jedan naš popularni kaver bend svirao ljetnju sezonu u nekom od hotela na primorju. Dva člana tog benda (imena poznata i meni i vama, ali i nebitna za priču) redovno su, kao momčići, išli na plažu u lov na suprotni pol. Jedan od njih, pod jednu ruku nosio je peškir, a pod drugu Hegela. Drugi, koji je bio malo više šeretski nastrojen, isto tako - pod jednu peškir, ali pod drugu novi broj crtanog stripa Zagor. I ovaj s Hegelom, kad mu se na plaži primakne ovaj sa Zagorom, govorio bi mu: „Makse od mene jadan ne bio, vidiš li da otkad si sio ođe s tim Zagorom nijedna ne bača put nas“. Legenda kaže da im je taj i takav pristup, tih osamdesetih godina prošlog vijeka donosio neke rezultate na tom polju. Zato, imajte na umu, knjiga je uvijek u modi.
