Slovenački režiser Damjan Kozole autor je od kog se mnogo očekuje otkako je prethodnim igranim filmom „Nightlife“ (2016) nagrađen za najbolju režiju na festivalu u Karlovim Varima. „Polusestra“ („Half-Sister“) demonstrirala je slične ambicije u ovogodišnjoj, glavnoj takmičarskoj selekciji. Opet, standarde koje je sam sebi postavio Kozole ipak nije dostigao, iako mu je i novi film dobar.
Kozole je filmski autor koji ima običaj da precizno secira slovenačko društvo koristeći upečatljive ženske likove.
Ovde imamo dve polusestre, Irenu (koscenaristkinja Urša Menart) i Nežu (Liza Marijina) koje su, nakon odrastanja u različitim domovima, rivalstvu, čak i mržnji, sticajem okolnosti prinuđene da žive u istom stanu.
Anksiozna Irena prolazi kroz mučan razvod sa manipulativnim suprugom Branetom (Juraj Drevenšek) čiji nasilni ispadi ugrožavaju čak i njen posao u frizerskom salonu, pa joj stan pruža sigurnost. Neža, koja gaji gotovo tinejdžerski bes prema svemu što dolazi od drugih, takođe ima preku potrebu za sopstvenim prostorom. Da nema stan, morala bi da se vrati u roditeljski dom, što nikako ne želi. Hoće li uspeti aranžman dve ovako konfliktne mlade žene?
Dok se bavi isključivo porodičnim i međuljudskim odnosima, „Polusestra“ liči na formulaični festivalski istočnoevropski film. Međutim, stvari se primetno popravljaju u drugoj polovini kada se u igru uključi još jedan faktor: Nežino neslovenačko poreklo sa druge strane familije.
Režiser na ovaj način precizno targetira nacionalnu netrpeljivost u Sloveniji koja možda nije toliko vidljiva, ali jeste prisutna. U tome se znatno oslanja na poslovično sigurnu i kliničnu režiju. Takav pristup savršeno odgovara „Polusestri“, sve dok Kozole ne pokuša da na silu uvede i humorni ton. U tim momentima očekivana relaksacija izostaje.
M. S.
Ocena: 3+
(FOTO: film-center.si)
