U slučaju propasti eura i vraćanja na nacionalne valute, Crna Gora bi trebalo jednostavno da se vrati na - njemačku marku. Uvođenje sopstvene valute bi otvorilo previše prostora za manipulacije koje, bojim se, ne bi bile u dugoročnom interesu Crne Gore, kaže Tomić.
Profesor ekonomije i finansija na američkim univerzitetima Strejer (Strayer) i Merilend (Maryland-University College) dr Aleksandar Tomić ocijenio je da bi Crna Gora za održivost ekonomskog sistema morala povećati izvoz i preorijentisati se na finansijsku industriju.
- Da bi se održao ekonomski sistem, Crna Gora se mora orijentisati na izvoz usluga i privlačenje investicija u finansijsku industriju, što opet zahtijeva stvaranje ambijenta za privlačenje ne samo kapitala sa strane nego i stranog kadra, kao što je slučaj, recimo, u Luksemburgu, rekao je Tomić u intervjuu za Portal Analitika. On smatra da su dvocifrene kamatne stope, koje važe u Crnoj Gori, posljedica kreditnog rizika i nelikvidnosti crnogorskih preduzeća.
- Dvocifrene kamatne stope predstavljaju teret crnogorskom biznisu, ali se treba paziti impulsa da se ograničavaju kamatne stope, jer ograničavanje kamatnih stopa ne znači da će firme plaćati niže kamate, već da će banke davati manje kredita, objasnio je Tomić, dodajući da bi bio koristan aranžman Vlade sa MMF-om.
- Moguće je da bi Vladi bilo politički korisno ući u takav aranžman jer bi imala političko opravdanje pred biračima za prijeko potrebne - ali nepopularne - mjere štednje i fiskalne discipline, ali bi sigurno mnogo bolje bilo kad bi se potrebna disciplina mogla uspostaviti bez direktne umiješanosti MMF-a, naveo je on.
Sa profesorom Tomićem smo razgovarali u Podgorici, nakon Božićnih rasprava na kojima je bio jedan od panelista.
Inače, dr Tomić je bio konsultant u Luksemburgu na projektima vezanim za ekonomiju i ekonomsku statistiku većinom vezanim za Eurostat, a prije Luksemburga je bio profesor na Wesleyan College-u i Macon State College-u u Džordžiji (SAD). Trenutno je predavač i na Sacred Heart University u Luksemburgu.
ANALITIKA: Javni dug Crne Gore je oko 60 odsto BDP-a, ako se uračunaju i izdate garancije; posljednjih nekoliko godina duh je u konstantnom porastu. Država je najavila mjere fiskalnog prilagođavanja. Da li bi ste crnogorskoj Vladi, možda, preporučili aranžman sa MMF-om?
TOMIĆ: Visoki javni dug nije svojstven samo Crnoj Gori, nego je slična situacija u većini zemalja, bar u Evropi. Problem je izrazito brz rast duga u Crnoj Gori i nedostatak izgleda da će taj rast duga biti doveden pod kontrolu. Međutim, nova vlada je tek stupila na dužnost, tako da im treba dati vremena da vidimo da li će ostvariti cilj usporavanja zaduživanja, a zatim i smanjenja učešća duga u BDP-u. Ukoliko se pokaže da je vlada nemoćna i/ili nespremna da to uradi sama, htjeli to ili ne, moraće se praviti aranžman sa MMF-om, u kojem slučaju će disciplina biti nametnuta spolja od strane MMF-a.Moguće je da bi vladi bilo politički korisno ući u takav aranžman da bi imala političko opravdanje pred biračima za prijeko potrebne, ali nepopularne mjere štednje i fiskalne discipline, ali bi sigurno mnogo bolje bilo kad bi se potrebna disciplina mogla uspostaviti bez direktne umiješanosti MMF-a.
ANALITIKA: Pokrivenost crnogorskog izvoza uvoza je, prema zvaničnoj statistici, svega 20 odsto, a izvoz ima veoma malo učešće u BDP-u - svega nekih 13 odsto. Crna Gora pegla spoljno-trgovinski deficit turizmom i doznakama od pomoraca. Da li se nalazimo u teškom ekonomskom problemu?
TOMIĆ: Negdje na početku postdiplomskih studija sam postavio slično pitanje jednom od svojih američkih profesora, jer je tada - 1999. godine - ista problematika bila vrlo aktuelna u Crnoj Gori i već se nekoliko godina raspravljalo o tome kako imamo toliki spoljnotrgovinski deficit. Njegov odgovor je bio vrlo sažet: „Ili trgujete sa budalama ili ima nešto što ne znaš“.
Ja bih počeo sa onim što znam, a i hajde da prvo odgovorim brojkama. Na primjer, u američkom BDP-u učešće izvoza je isto kao u crnogorskom - 13 odsto. Doduše, pokrivenost uvoza izvozom je bolja.
Hajde potom da raščlanimo konceptualne od računovodstvenih kategorija. Turizam, u Crnoj Gori se slobodno može svrstati u izvoz obzirom na to da se većina prihoda u turizmu ostvaruje od inostranih gostiju, bilo iz regiona ili šire. Donacije pomoraca su konceptualno izvoz usluga, jer oni prodaju svoj rad inostranim firmama i zaradu šalju u zemlju, a isto se može reći i za doznake iz dijaspore. Takođe, ako inostrana firma plati lokalnoj advokatskoj firmi da je zastupa u Crnoj Gori, i to je izvoz usluga, ali nisam siguran da se tako „knjiži“. Naravno, pošto se to sve uzme u obzir, ostaje zaduživanje i strane investicije koje peglaju ostatak spoljno-trgovinskog deficita.
Ono što ne znam jeste: da li su sve spoljno-trgovinske transakcije uvedene u statistiku, tj. da li je sav izvoz i uvoz prijavljen. Moguće je da postoji neprijavljen trgovinski suficit, ali pošto o tome ne znam, ne bih dalje.
ANALITIKA: Da li je naš sistem održiv, budi da je poznati slovenački ekonomista Jože Mencinger rekao da Crna Gora ima užasne ekonomske brojke?
TOMIĆ: Koliko je održiv crnogorski ekonomski sistem, govori i činjenica da se takav sistem održava bar evo 20 godina, sa kratkim post-referundumskim investicionim bumom. Da bi se održao ekonomski sistem i dalje, Crna Gora se mora orijentisati na izvoz usluga i privlačenje investicija u finansijsku industriju, što opet zahtijeva stvaranje ambijenta za privlačenje ne samo kapitala sa strane nego i stranog kadra, kao što je slučaj, recimo, u Luksemburgu. Energetski potencijali Crne Gore su takođe potencijalni izvor dohotka, ali mislim da projekti u ovoj oblasti ne bi povećali standard stanovništva na sličan način kao industrija finansija. Na kraju, ne bih komentarisao izjavu profesora Joža Mencingera, mada se pitam za koju zemlju - a posebno u regionu - bi se mogla dati drugačija kvalifikacija.
ANALITIKA: Vratimo se na probleme kreditiranja privrede. Efektivne kamatne stope u Crnoj Gori za privredu su dvocifrene, oko 14 odsto, iako zemlja koristi euro, a banke su iz zemalja EU. Zašto su u Crnoj Gori tako visoke kamatne stope?
TOMIĆ: Visoke kamatne stope su posljedica kreditnog rizika u Crnoj Gori. Činjenica da su poslovne banke koje posluju u Crnoj Gori iz EU nema apsolutno nikakve veze sa visokim kamatnim stopama. Na kraju krajeva, i unutar eurozone klijenti iste banke plaćaju različite kamate zavisno od zemlje u kojoj se nalaze. Na primjer, firme u Italiji plaćaju prilično veće kamate nego slične firme u Austriji, čak i ako govorimo o zajmovima iz iste banke. Ukratko, kamatne stope u Crnoj Gori odslikavaju likvidnost i kreditne rizike u Crnoj Gori. Porijeklo banaka je potpuno irelevantno. Da objasnim malo šire: Koliko sam vidio sa bilborda, banke u Crnoj Gori nude kamate od 6 do7 odsto na oročena sredstva (depozite), tako da je nemoguće da kamatne stope mogu biti ispod tog nivoa. Razlika u ovim stopama između Crne Gore i drugih zemalja govori o nedostatku likvidnosti u Crnoj Gori.
Sad, kad govorimo o kamatnim stopama na zajmove, tu postoji nekoliko faktora koji utiču na nivo tih stopa. S' obzirom na činjenicu da se u Crnoj Gori koristi euro, razlika između kamatnih stopa u Crnoj Gori i u evro zoni je odraz razlike u kreditnom riziku između zemalja u pitanju. Rizik može biti na nivou zemlje, ali i na nivou preduzeća. Što su firme manje ili mlađe, banke od njih traže veće kamatne stope i to je normalno bilo gdje u svijetu, kao što je normalno da i nekim od takvih firmi banke nisu spremne uopšte da izdaju kredite. Veće i starije firme, sa dugom istorijom uspješnog poslovanja i blagovremene otplate kredita obično dobijaju mnogo povoljnije kamate. Konačno, bilo kakvi sistemski problemi pri naplati duga, npr. izuzetno dugački sudski procesi, se takođe odslikava u visini kamata.ANALITIKA: Može li privreda izdržati dvocifrene kamatne stope; šta mislite o potezu Centralne banke da ograniči kamtne stope?
TOMIĆ: Dvocifrene kamatne stope predstavljaju teret crnogorskom biznisu, ali se treba paziti impulsa da se ograničavaju kamatne stope, jer ograničavanje kamatnih stopa ne znači da će firme plaćati niže kamate, već da će banke davati manje kredita, što bi se vjerovatno najviše odrazilo na manje i mlađe firme koje umjesto plaćanja visoke kamate, jednostavno ne bi mogle dobiti kredit. Isto važi i za potrošače, kriterijumi za odobravanje kredita bi se pooštrili tako da neki potrošači jednostavno ne bi mogli da dignu kredit.
ANALITIKA: Da li smatrate da će euro opstati kao zajednička valuta EU?
TOMIĆ: Euro kao zajednička valuta se nalazi pod snažnim pritiscima i još nije sigurno da li će opstati. Želja za opstankom eura postoji, ali je pitanje da li će evropski lideri moći da podnesu, na domaćem planu, donošenje odluka potrebnih za spasavanje eura i prenos suvereniteta od zemalja članica ka Uniji, koji je potreban da bi euro preživio.
ANALITIKA: Crna Gora koristi euro , šta bi trebalo da uradi u slučaju da euro propadne?
TOMIĆ: Što se tiče Crne Gore, koliko god primamljivo zvučala ideja sopstvene valute, mislim da je ipak najbolje da Crna Gora ostane „eurizovana“, što će reći da uzme tuđu valutu.U slučaju propasti eura i vraćanja na nacionalne valute, Crna Gora bi trebalo jednostavno da se vrati na njemačku marku. Uvođenje sopstvene valute bi otvorilo previše prostora za manipulacije koje, bojim se, ne bi bile u dugoročnom interesu Crne Gore.
Predrag ZEČEVIĆ
