"Svi smo se pribojavali ovakvog scenarija, ali ga niko nije očekivao u ovakvom intenzitetu zbog kojeg je nastupio potpuni šok. Još se zna da li će parlament usvojiti zakon kojim će oni koji imaju depozite u bankama do 100.000 eura biti jednokratno oporezovani po stopi od 6,75 odsto, a oni koji imaju više platiti 9,9 odsto", ovako opisuje stanje u glavnom gradu Kipra Milan Glovacki, srpski državljanin koji već deset godina ima poslastičarnicu u centru Nikozije, piše Blic.
Kako navodi ovaj list, na kiparskim računima se, prema nezvaničnim procjenama, nalazi samo između pet i osam milijardi eura depozita srpskih građana i firmi.
Veroljub Dugalić, sekretar Udruženja banaka Srbije, poručio je juče da bi Srbija trebalo da pomogne tim građanima, koji bi objasnili odakle im novac i zbog čega ga drže u bankama na Kipru, budući da je to mimo zakona.
- Ovo je sada dobra prilika da se kaže - mi smo humana država, da vidimo da li možemo da vam priskočimo u pomoć - rekao je Dugalić.
NBS, kako im je rečeno, ne vodi tu vrstu statistike. Jer, prema Zakonu o deviznom poslovanju, građani Srbije ne mogu da otvaraju račune u inostranstvu, pa samim tim ni da štede u nekoj evropskoj zemlji. Uvid u nelegalne tokove, dodaju, nemaju, piše Blic.
Poreska uprava ima ovlašćenja da od kiparskih kolega traži isključivo podatke koji se odnose na konkretne poreske postupke. Ostalo, dodaju, nije u njihovoj nadležnosti.
U Upravi za sprečavanje pranja novca kažu za „Blic” da takve provjere može da radi isključivo država na čijoj se teritoriji nalaze računi. Oni, ipak, priznaju i da veliki broj predmeta u oblasti pranja novca „koji su radili ili rade ima veze sa Kiprom”.
