Skroz mi je razumljivo zašto je ljudima prva reakcija na to kad kažeš da crtaš, entuzijastični zahtjev da nacrtaš baš njih. U početku sam se ljutila, al sad mi bude simpatično.
Svi volimo da budemo nacrtani, ali kako imam malo specifičniji stil (godinama je postao estetski ‘slađi’, ranije nije bilo baš tako), dešavalo se da se ljudi naljute kad ih nacrtam. I to mi je bilo još zabavnije. Ranije sam umjela namjerno da nacrtam ljude ružno, samo da mi ne bi više tražili. Sada im samo kažem cijenu. Jedan rođak je tako mislio da se šalim, ali se nisam šalila. I rođaci moraju da plate crtež.
Sve u svemu - nemam problem da te nacrtam. Hoću, ali za novac (ili ako te volim, a rođendan ti je). Ipak je ovo moj posao. Nikad nisam otišla kod frizera i rekla- ti si frizer, ajde me ošišaj besplatno ili advokata da mi riješi neki pravni problem besplatno.
Ne crtam za lijepe oči (osim ako se baš baš zaljubim).
