Broj zahtjeva za azil u Austriji, ne uključujući Ukrajince, skoro je utrostručen prošle godine i dostigao je 110.000, što je najveća stopa po glavi stanovnika u Evropskoj uniji, zbog čega je vlada u decembru prošle godine blokirala širenje šengenskog prostora, prenosi Politiko.
Nama je važno da se brojke smanjuju i da dođe do kontinuiranog pada, rekao je Šalenberg, nazivajući veto „signalom upozorenja“ Briselu.
Moramo razumjeti, dodao je, da kada vidimo više 100.000 zahtjeva za azil svakih 12 mjeseci, nama je teško da dozvolimo da se ovaj disfunkcionalni sistem i dalje razvija.
Šalenberg je odbio da preciznije kaže kada bi Beč mogao da ukine veto na proširenje Šengena, ali s obzirom da broj izbjeglica nastavlja da raste, rešenje za ćorsokak oko tog pitanja izgleda da je nedostižno u dogledno vrijeme.
Agencija Evropske unije za azil u januaru je zabilježila povećanje broja azilanata od skoro 60 odsto u odnosu na isti mjesec prošle godine.
Šalenberg je rekao da je njegova vlada ohrabrena „akcionim planom“ EU da pooštri granične kontrole i ubrza procedure za dobijanje azila, ali da želi da vidi mnogo veći napredak.
Evropska unija je prošle godine primila oko milion izbjeglica, bez Ukrajinca, što je povećanje od skoro 50 odsto, a da su Francuska i Njemačka po glavi stanovnika imale azilanata koliko Austrija, te dvije zemlje bi same dobile milion ljudi, tvrdi Šalenberg.
Bugarska i Rumunija godinama traže pristupanje Šengenu i ljutito su reagovale na potez Austrije, dok se Holandija pridružila Austriji u stavljanju veta na Bugarsku, ali je dala zeleno svjetlo Rumuniji.
