Izvor
“Nikad ih nisam ubijao, ni zmije, ni oškrape, pa nisam ni sad. Uzeo sam sajlu za hvatanje divljih gurića, zakačio ga i ubacio u vreću. Kad sam pošao u grad, odvezao sam kesu i bacio ga u šumu, daleko ispod Grandovice”, veli Marko.
Ima, kaže, u blizini kuće jednog poskoka već nekoliko ljeta, ali mu ne pada na pamet da ga ubije.
“Barem tri – četiri puta sam sjekao tršljaku i bambus, i rukama prolazio pored njega, i to viđeo tek kad sam se izmakao. On me ni dirnuo nije. Pa, što bi onda ja njega ubijao, kad ne smetamo jedni drugima, ima mjesta za sve”, objašnjava Milović.
