05. 09.
13.58h
Pojeo sam parče sira ,,Zdenka“. Volim ga. Baš.
Posebno kada je hladan. I onda se zagledam, sit, u daljinu. Sa terase, je baš daleka. Daljina. Još malo, pa do Italije.
Zdenka, hladna, ladno uključi ćelije. Moždane.
I tako, sad mi dođe ono oko mog moralisanja.
Znate ono, što mi prebaci komšija Dritan. Da to ne treba da radim.
Moral nikada ne postoji za sebe ili recimo, zbog sebe. Njega samo ima jedino u odnosu na druge ili zbog
drugih.I zato učtivi, obrazovani, kad krenu da upravljaju savjestima inih ljudi, trebaju, ako nije dockan, knjigu u šake. Da metnu.
15 h
Vidim jutros i obradujem se. U jednoj kolumni, kolumnista, ,,hvaleći“ Đukanovića, pomenu …Bemax intelektualci …Bemax propaganda…
Kakav PR za građevinske neimare . Kakvo priznanje uticaja ( ima li ga, vrlo važno).
Molim poslastičare da počnu…. Bemax krempita, šampita.
Bemax baklava.
Dok ne stigne Parfem ,,Bemax“. Kojeg pokloniti treba. Po spisku.
I jedan poslastičarski zaključak.
Zlima se nikada ne trebamo čuditi.
Čudimo se jedino, ako nam se ne dogode.
