Kroki 1. Evropa nema patriotizma. Ona je samo udruženje. I to je koči u odnosu na Ameriku koja ga ima do granice nacionalizma. Svi su u njoj različiti i ,,neko drugi“ a svi su Amerikanci i niko drugi. ,,Neko drugi“, samo je za kućnu upotrebu. Amerika to ne traži od njih, već oni to traže od nje. To je uslov da bi u Americi ostali i opstali. Tzv. ,,pozitivna“ diskriminacija ne smije biti negativna!
Kad se odlučuje o svakoj zajednici neko nekoga prči. Prošle neđelje je to bio hit u Evropskom parlamentu. Ne opstanak Britanije u EU, već Prč u WC-EU. Dva Njemca odaniji jedan drugome no Uniji napustila su sjednicu i gađali se u zadnjicu. Uhvatili su ih na licu mjesta, dva slovenačka diplomata i prijavili slučaj. Da su to viđeli dva Crnogorca ne bi im bilo povratka doma a kamoli u diplomatiju... Jeste li tamo da prčite... ili mrčite za Crnu Goru?
Kroki 2. Ambasador CG u Beogradu je izjavio; da nikad u istoriji Crna Gora i Srbija nijesu imale bolje odnose. Ova izjava kazuje da dotični doživljava istoriju ka turističku destinaciju. Platiš boravišnu taksu i boraviš u njoj do daljnjeg... Pa nam tako sklepana istorija ne dura ni dva dana. Braća Srbi su mu odmah poturili klip i zagorčali mu diplomatiju lakom artiljerijom! (Zapucali su u državni barjak). Navodno Crnogorci im ištu na granici izlaznu boravišnu taxu. Krk! Tako se ne ulazi u istoriju već izlazi iz nje. To su mu poturili a da nijesmo ni čuli kakvi su nam to istorijski ’odnosi’ i na šta se odnose; Na politiku, na diplomatiju, ili su možda stidni jer u toj politici vazda neko nekoga j**e, pa stoga ambasador to saopštava u rukavice.
S Vučićem se naši ljube u rilice. Đe gođ stignu samo što noge ne dignu. Naši, manje-više, imaju usta na liniju pa i nijesu baš senzualni, a Vučić u one silikonske kad ufati ne pušta. U tom usisavanju se i kriju istorijski odnosi. Na granici Republike Srpske prema Srbiji, još je granična tabla s natpisom SCG. Crna Gora je izgleda ponosna što je još u tom korpusu koji je izrodio Sedmi bataleon. Ili se crnogorska vlast sama regrutovala u „sedmi“ protiv Crne Gore. Što to ne metnu u istoriju pa da im očigledno vjerujemo. Kako je bio benigan prijedlog bivšega predsjednika Tadića. On je iska šest konzulata u Crnoj Gori a ovi su izašli Vučiću u susret sa više stotina takvih podružnica. Sve crnogorske crkve su njihovi konzulati. Tadić je htio da plati a ovi su Vučiću sve dali na Dž. Ista je stvar s jezikom. Srbi su ga krnuli Crnoj Gori do resice. Jedva diše a kamoli da govori. Crnogorski jezik je jezik šapata umirućeg a uskoro će biti jezik pokojnika. Tako smo i devedesetih ka politički trkopiši mislili da se u istoriju ulazi klizećim startom. Onda su nas sankcionisali zbog takođe ,,istorijskih“ odnosa sa Srbijom i završili smo u kontejneru povijesti đe još dreždimo.
Kroki 3. Karadžić je tek danas osuđen na vječitu robiju; a svi koji ga okružuju, u koje spadamo i mi, osuđeni su još od njegovog zemana na vječitu vlast, s onima koji su bili Karadžiću najbliži saradnici na putu ka Srebrenici. Mi smo ,,odležali“ preko 25 godina pod tom vlašću a on do sada, samo osam pod haškom... I nijesmo imali pravo žalbe. Radovan ima. Koliko je Hag ispred ove robije toliko je bolji njihov sud od našeg usuda. ,,Prvostepena“ presuda nam je pravosnažna bez prava žalbe... A nijesmo imali ni kome da je izjavimo, osim sebi. Žalim slučaj; ,,Radovan-ovići“ tuže ,,Radovan-ovići“ sude... Nema druge. I u vlasti i u opoziciji su ,,Radovani“. Bio im je uzor i polazište za napredak; pokoriti, pokrasti, pobiti, i za sebe sve prigrabiti. Teror! Zbog toga što je na bosanski teror Zapad gledao kroz prste, sada na sopstveni gleda kroz suze. Zbog toga što su ,,vječite“ presude za Balkan ozbiljno zadocnile, evropski terorizam je, po prilici, osuđen na dug život. Islamski teror je nadražen zbog Bosne a razdražen zbog Evrope i njenog predugog ,,strpljenja“. Svi teror zločini od Rusije i Turske, do Evrope i Amerike, zajedno, nijesu ni primać Bosni i svi mogu stati u pola Srebrenice. Nije lako pozlatiti um kad je tako dugo rđao razum.
Jedan ugledni srpski akademik (Um), ni poslije četvrt vijeka, ni za jotu nije popravio razum. Izjavio je: „Karadžića su osudili na smrt“! Ne no će ga osuditi na život kad ih je toliko oduzeo.
Kroki 4. U narodu se veli: ljudski je ukrasti kad se nema, od onoga ko ima. A država ima! Da nema, ne bi je bilo. Tijema što kradu ne možeš odbiti perušku. Obijaju državu ka trafiku. Elegantno. U rukavicama. Sa položaja. Kad namaknu da više ne mogu, idu na viši položaj đe se više miče. Ne uzmiču. Đe gođ ig položiš na državni su polog. Po njima, nepoštenje je ljudsko pravo. Ko krade taj i laže, a ko laže taj se bira. To nam kazuje da iz jednog prava proizilazi sijaset drugih. Birani ne biraju sredstva. Biraju samo mjesta... i takmičarski duh; ko će bolje! Zdipili su nam jedino što smo imali... i pravo na snove o državi! A kad ti neko uzme pravo, može da radi sve krivo.
Kroki 5. Veljko Radović, dramski pisac i profesor Univerziteta u eseju ,,Vječna smotra ludosti“ objasnio je kako je ludost jednako potrebna svakom čeljadetu od đačke klupe do papske stolice. Navodi da su i pape na nekoliko dana birale Papu ludu, da se odahne od svevišnjeg kanona i bontona. Ni svemoćna Rimska kurija nije mogla da suspenduje tu potrebu da se odrasli ka’ luda đeca narugaju svemu. Tu potrebu je razumio i strogi Njegoš pa ga Radović citira: „Bog je dragi nekoliko dana, tandarihe zemlji poklonio“. Vladika kaže „nekoliko dana“ a ne decenija. Današnji vladari su od crnogorske Svete stolice, Njegoševa prijestolja, napravili škanj koji može da zaposjedne svaka luda... Pa im je odande i poručio ka’ da ih gleda: „Za pravilo ludost izabraše i vjerne mu sluge postadoše“.
P.S. V. Radović, u jednom video zapisu (koji posjeduje jedino Prč), kao da je zapečatio našu smiješnu sudbinu: „U Crnoj Gori se niko ne smije... Niko ne smije da se smije!“ Umro je prije vakta pa nije vidio da u državi od koje je napravljena tandariha, moguć je samo podsmijeh. Ipak na prch. me, potražite Radovića. Možda će vas nasmijati. Može bit i vrištaćete. Vrisak je najbliži stvarnosti. M.R.Š.
