To pokazuje istraživanje javnog mnjenja koje je za potrebe Centra za demokratsku tranziciju (CDT) sproveo Institut Damar u periodu od 22. februara do 4. marta ove godine na uzorku od 1008 ispitanika/ca.
„Na otvoreno pitanje ko od političara najviše širi dezinformacije u Crnoj Gori, najveći udio građana/ki (28,4 odsto) izričito tvrdi da to rade “svi političari bez izuzetka”. Gotovo svaki drugi građanin/ka (46,9 odsto) smatra da Vlada Crne Gore širi dezinformacije, oko petine (21,3 odsto) to ne smatra, a trećina (31,8 odsto) nema stav o tom pitanju“, kazao je Marko Vukajlović, novinar portala Raskrinkavanje.me.
Navodi kako velika većina građana/ki (oko 70,7 odsto) smatra da dezinformacije snažno ili veoma snažno utiču na političke odluke koje građani donose, dok 21,9 odsto kaže da je uticaj “slab”, a preostalih 7,4 odsto ne vidi nikakav uticaj.
„Oko dvije trećine građana/ki (65,4 odsto) smatra da dezinformacije predstavljaju problem u Crnoj Gori“, rekao je Vukajlović.
Nasuprot tome, dodaje on, četvrtina (25,7 odsto) ne smatra da su dezinformacije problem, a 8,9 odsto nema stav o tom pitanju.
„U istraživanju koje smo uradili 2023. godine je gotovo isti broj građana/ki kazao da dezinformacije jesu problem (65,7 odsto), odnosno da nijesu (24,9 odsto), pri čemu je 9,4 odsto njih reklo da ne zna“, rekao je Vukajlović.
Navodi kako građani/ke i dalje najčešće navode Srbiju (25,4 odsto) kao zemlju iz koje dolaze dezinformacije u Crnu Goru, potom Ameriku (16,7 odsto), zemlje EU (8,6 odsto), Rusiju (7,6 odsto)... Kaže i kako je četvrtina građana/ki kazala da ne zna odgovor na to pitanje.
„U odnosu na 2023. godinu, smanjen je procenat građana/ki koji pominju Srbiju kao zemlju iz koje najčešće dolaze dezinformacije (34,2 odsto u 2023), a primjećuje se rast pominjanja EU (3,4 odsto u 2023) i blagi porast za Rusiju (6,1 odsto u 2023)“, naveo je Vukajlović.
Dodaje kako je blago smanjen broj građana/ki koji vide Ameriku kao izvor dezinformacija (18,8 odsto u 2023).
„Na pitanje zbog čega se najčešće šire dezinformacije, najveći broj građana/ki navodi radi političke manipulacije i uticaja na donošenje državnih odluka (30,5 odsto), zbog ekonomskih interesa, zarade od klikova i oglasa (20,9 odsto), zbog namjernog izazivanja panike i nesigurnosti u društvu (19,9 odsto), kako bi se narušilo povjerenje u institucije i medije (15,4 odsto)…“, naveo je Vukajlović.
Građane/ke su pitali i koji su to glavni faktori koji doprinose širenju dezinformacija u Crnoj Gori, i trećina je, kaže Vukajlović, kazala da je to “preveliki uticaj društvenih mreža”.
„Oko četvrtine navodi političku polarizaciju kao i nedostatak medijske pismenosti, 17,4 odsto njih navodi nedostatak nezavisnih medija, a vrlo mali procenat (1,3 odsto) navodi neki drugi specifičan razlog“, rekao je novinar portala Raskrinkavanje.me.
Dodaje i kako nešto više od trećine građana/ki (37,5 odsto) smatra da društvene mreže i tradicionalni mediji imaju podjednaku ulogu u širenju dezinformacija.
„Istovremeno, 36,2 odsto pripisuje isključivo društvenim mrežama veću ulogu, a 11,4 odsto tradicionalnim medijima. Bez odgovora na ovo pitanje je 14,9 odsto građana/ki“, zaključio je Vukajlović.
