Predmetna predstavka podnijeta je Evropskom sudu od strane 25 državljana Bosne i Hercegovine 10. maja 2010. godine koji su bili putnici u autobusu, vlasništvo društvenog preduzeća „Tara“, a koji je bio učesnik saobraćajne nesreće koja se dogodila 11. septembra 1994. godine. Oni su u ovoj nesreći pretrpjeli različite povrede.
U periodu između 1996. i 2005. godine, podnosioci predstavke vodili su građanske postupke pred nacionalnim sudovima, zahtijevajući isplate novčanih potraživanja na ime naknade štete od preduzeća „Tara“ iz Cetinja, a po osnovu pretrpljenih povreda.
Navedeni građanski postupci okončani su donošenjem pravosnažnih i izvršnih presuda, kojima su dijelu podnosilaca predstavke dosuđeni određeni novčani iznosi na ime nematerijalne štete i troškova postupka.
„Međutim, navedene presude na nacionalnom nivou nikada nijesu izvršene, budući da je nad društvenim preduzećem „Tara“ u međuvremenu otvoren stečajni postupak“, ističe se u saopštenju.
Prije odlučivanja o osnovanosti predstavke, Evropski sud se bavio njenom prihvatljivošću.
Najprije, Evropski sud je primijetio da postoje određene manjkavosti i nejasnoće u pogledu ličnih podataka šest podnosilaca predstavke i ukazao da nije mogao samoinicijativno, sa sigurnošću, da utvrdi njihov identitet.
„Stoga, Evropski sud je, uvažavajući pravne argumente Zastupnice, kako u kontekstu identiteta podnosilaca predstavke, tako i u kontekstu postupanja prvobitnog punomoćnika pred Evropskim sudom, utvrdio da je predstavka u odnosu na šest podnosilaca nespojiva ratione personae sa odredbama Konvencije u okviru značenja člana 35 stav 3 (a), te je odlučio da je odbaci kao neprihvatljivu većinom glasova“, navedeno je u saopštenju.
Ranije je Evropski sud donio odluku da prvobitnog punomoćnika, advokata B.S, isključi iz postupanja u konkretnom predmetu i u svim predmetima pred Evropskim sudom.
U odnosu na preostalih 19 podnosilaca predstavke, Evropski sud je, pozivajući se na relevantnu sudsku praksu, jednoglasno utvrdio da je došlo do povrede člana 6 stav 1 Konvencije i naložio državi Crnoj Gori da navedenim podnosiocima predstavke, u roku od tri mjeseca od dana pravosnažnosti predmetne presude, isplati iznose koji su im dosuđeni na ime naknade štete i troškova postupka u pravosnažnim i izvršnim presudama donijetim na nacionalnom nivou, umanjene za bilo koje iznose koji su možda već bili isplaćeni po tom osnovu.
Istovremeno, Evropski sud je naložio državi Crnoj Gori da dijelu podnosilaca predstavke, tačnije njih 16, isplati iznos od po 2.000 eura na ime nematerijalne štete i troškova i izdataka. Evropski sud je, većinom glasova, odbio ostatak zahtjeva podnosilaca predstavke za pravičnim zadovoljenjem.
„Imajući u vidu činjenice predmeta, izjašnjenja strana i nalazišta Evropskog suda u konkretnom predmetu, Evropski sud je utvrdio da nije neophodno da ispituje prihvatljivost i osnovanost predstavke u odnosu na član 1 Protokola br. 1 uz Konvenciju. Ova presuda će postati pravosnažna u okolnostima utvrđenim članom 44 stav 2 Konvencije i može biti predmet redakcijske izmjene. Presuda će biti prevedena i objavljena po pravosnažnosti iste“, kažu u Vladi.
