Objasnićemo to ubrzo jer je to u vezi sa statusom ruske populacije u Crnoj Gori.
IMA LI ANALOGIJA SMISLA ZA CRNU GORU
A ovo ćemo pre toga kazati – tiče se samoobmane sa trivijalnostima da je istorija učiteljica budućnosti i da se istorija navodno ponavlja. Tako su govorili mnogi filozofi, svakako su mnogima najpoznatiji Hegel i Sorokin, a pevala je to, na radost poznavaoca rok muzike Porfirija Perića, i Širli Bejsi u Engleskoj, znate već za njenu moćnu figuru i glas dok izvodi ,,A History Repeating“.
U stvari, tačno je da se istorija samo naizgled ponavlja. A to, da ljudi iz istorije uče kako da se sutra ponesu prema svojim ciljevima, je još manje pouzdano. Širli Bejsi kaže da se revolucije, istorija, ponavlja. Ništa se u društvu istovrsno ne ponavlja osim analoški, i zbog toga nema sigurnog rajskog društva, jer se sreća otima od obnove prohujalih života naših dedova.
Iskazi religije i društvenih nauka su singulariteti i ne vrede ako se zanose idejom o postojanju od prirode ili Boga ugrađene i otkrivive eshatologije. Jedina do sada otkrivena eshatologija je večno, baš to samo otkrivanje, izmišljavanje i kretanje, svejedno kud.
Ko kaže da se zna šta će Putin da učini sa A-bombom i da je njegov potez završetak eshatološkog puta ljudske vrste? Zar smo tako nisko pali da od Putina zavisimo? A šta ako jesmo? Bog je dao ludaku mandat da pobije Adamov porod, stvarno?
Ko kaže da se iz istorije Crne Gore ne mogu izvući analogije sa savremenom mukom Crnogoraca; ko kaže da je istorija rusifikacije drugih naroda pod Moskvom nevažna za Srbe i Crnogorce?
I zbog toga, hajde da iz ,,filozofije“ odemo na subjektivne činjenice. Hoćemo da vas podsetimo kako prolaze neželjeni migranti. I da pretpostavimo šta se može a šta se ne može učiniti sa migrantima u Crnoj Gori i Srbiji. Analogijom.
POLJAK KAO RUS
Beše i kod Rusa njihov Šćepan Mali. Monahinja Marta, nekada svetovna Marija Nagaja, žena cara Ivana IV Kalite ,,Groznog“ i mati njihovog najmlađeg a ubijenog sina carevića Dimitrija, izreče 1605. godine da Dimitrija 1591. godine nije ubio Boris Godunov stvarni hazjajin Rusije, i da je Dimitrije još uvek živ. Nije tačno, kaže ona, ni da se sam slučajno nožem ubio usled epileptičnog napada kako je to presudio Istražni sud pod predsedateljstvom kneza Vasilija Šujskog.
Dvanaest godina po smrti Dimitrija stiže glas iz Poljske da je Dimitrije zaista živ i da se odande vraća u Rusiju da smakne Godunova i preuzme presto. Vest su proneli poljski kralj Zigmund III i papski nuncije Rangoni. Rusi u Moskvi se uplašiše jer je ,,Dimitrije“ krenuo sa silnom poljskom vojskom po krunu.
Dakako, govoraše oni da taj Dimitrije nije stvarni Dimitrije, već neki Moskovljanin, Grigorije Otrpjev. To im nije pomoglo. Pre ulaska lažnog Dimitrija u Moskvu 20. juna 1605. godine umre Boris Godunov 13. aprila, a njegovog šesnaestogodišnjeg sina Fjodora Godunova i majku mu ubiju dvorjani, da tako sačekaju ,,stvarnog“ cara.
I uđe u Moskvu lažni Dimitrije, i odmah smeni moskovskog patrijarha a dovede novog i kruniše se za cara. No, tu bi ipak nešto sumnjivo Rusima, jer se Dimitrije mnogo okruživao Poljacima i Litvancima i davao je prostora jezuitima za evangelizaciju što je razjarilo rusku crkvu i narod. A kada se još oženio sa Poljakinjom Marinom Mnišek, a ona ne htede da pređe u pravoslavlje već ostade katolkinja, to je na kraju iscrplo rusku pomirljivost.
I šta se dogodilo? Onaj knez Vasilije Šujski, koji je u međuvremenu stalno menjao iskaz da li je Dimitrije mrtav ili nije, i zbog toga bio osuđen na smrt pa pomilovan, podignu veliki ustanak protiv samozvanca u Moskvi i ubije ga 17. maja 1606. godine. Tako je svega deset meseci lažni Dimitrije bio car. Potom Rusi spališe samozvančevo telo, pepeo njegov staviše u top, okrenuše cev ka zapadu, ka Poljskoj, i opališe. Da ga vrate odakle je došao.
A Šujski se proglasi za cara. I nije tu kraj, naknadno je stigao i drugi lažni Dimitrije, a Mnišekova se i njemu pridružila no, opet, pretrpe poraz. Tako su prošli poljski migranti koji su hteli u Rusiji da preuzmu vlast.
RUS KAO CRNOGORAC
A Rus migrant u Crnoj Gori?
Niko u Crnoj Gori nije siguran odakle stiže Šćepan Mali i kakvog je roda bio taj gospodar i navodno njihov car Petar III Fjodorovič, od Romanovih. Došao je u Brda niotkuda i preuzeo vlast na Cetinju na šest godina od 1767. do 1773. godine. To učini sto i šezdeset godina posle lažnog cara Dimitrija u Moskvi. Zašto su Crnogorci poverovali da je on preživeli muž svoje carice i zaverenice Katarine Velike i da pravi car Petar nije 1762. godine ubijen u zaveri njegove Katarine i plemstva, opet niko nije siguran da zna.
Svejedno, nisu se Crnogorci prevarili je li navodni Petar III sposoban da ih vodi. Pet godina posle atentata na pravog Petra u Moskvi, lažni Petar na narodnom saboru na Cetinju 17. oktobra 1767. godine bi izabran za njihovog cara i gospodara. Izgleda da se Crnogorcima dopalo ne samo njegovo aristokratsko držanje i znanje brojnih jezika, već i njegovo zagovaranje da se Brda, sa pogledom i na druge okolne teritorije, posebno Hercegovinu, formiraju kao savremena država umesto dotadašnje plemenske konfederacije.
I ne bez značaja: on nije prihvatao smiriteljsku diplomatiju vladike Sava Petrovića Njegoša prema turskoj i mletačkoj pretnji i gledao je da se sa Turcima razgovara sabljom. Stvorio je sekularnu Crnu Goru u tome što je ukinuo dotadašnji cezaro-papizam pravoslavnih vladika iz porodice Petrović Njegoš , zaveo je prvi porez u davanju proizvoda, osnovao ličnom stražom proto-stajaću vojsku, izveo je popis stanovništva i imovine 1773. godine, ustanovio državni sud sastavljen od plemenskih vođa koji je kažnjavao i iskorenjivao krvnu osvetu, i krenuo je na izgradnju puteva.
Ne može se zaboraviti da je Crnogorcima ulivao i dodatno ratničko dostojanstvo u borbama sa Turcima, a da je odbijanjem da slepo sluša zahteve Rusije da se na njen mig, bilo kada, bori za njene interese protiv Turske, stekao poštovanje mnogih u narodu kao independistički vođa. To nije malo za šest godina sprovođenja vlasti. I težnjom da izađe iz Brda na jadransku obalu i Hercegovinu nagovestio je Turskoj, Veneciji, Austriji i Rusiji da se rađa još jedan pregovarač na Balkanu i Mediteranu.
Nije čudo da ga je ubio izdajnik Crnogorac kog je platio skadarski paša Bušatlija jer mu osim Crnogorca niko drugi nije ni mogao prići. I lepo je da je sahranjen kao poštovan u Manastiru Donji Brčeli koji je podigla ćerka kneza Lazara Jelena Balšić.
Tako je prošao u Crnoj Gori korisni ,,Rus“ koji je hteo od Crne Gore da stvori nezavisnu državu i da je ne da u šake ni ,,svojoj“ Rusiji. A šta danas mogu Crnogorci da očekuju od hiljada Rusa na svojoj teritoriji?
KOJI JE MIGRANT DOBAR
Ceo prethodni uvod o ,,šćepanima“ smo zamastiljali da bismo ovo kazali: u Crnoj Gori su ukrajinske izbeglice dobrodošle, dok ruske, osim iskrenih humanitarnih i političkih opozicionara, nisu. Zašto?
Zato što nije svaki migrant prijatelj zemlje u koju dolazi. Savremeni Rusi nisu prijatelji Crne Gore. Oni su osvajači. Jedino što oni neće kod kuće u Moskvi je to da ne žele da se baš oni odreknu svog moskovskog komfora mučeći se u blatu Ukrajine. Neka zato tamo u Rodini stradavaju za rusko ujedinjenje Čerkezi, Tadžikistanci, Dagestanci, Turkmeni, Jakuti i drugi, dok će moskovi za to vreme da naručuju kapućino u kafeima na bulevarima Moskve i Petrograda. A bude li to sutra neizvesno, pobeći će u Podgoricu i Beograd. I opet će i tu naručiti kapućino, i tu će opet ostati velikorusi i rovariće protiv države domaćina. Gotovo da nijedan do danas nije u Beogradu učestvovao na protestima protiv invazije Putinove Rusije na Ukrajinu. U Podgorici, jeste?
RUSIFIKACIJA SSSR-a
Dok je u SSSR-u postojao koncept sovjetskog građanina, on je trebalo da potčini nacionalne težnje brojnih naroda u Rusiji kao zastarele.
Interes radničke klase, mislili su sovjetski ,,marksisti“, podvrgava joj naciju kao sporednu zajednicu a sve radničke klase sveta ujedinjava u istovrsni interesni zbir. Tome smo se usprotivili kada smo o tome razgovarali na Akademiji društvenih nauka pri Centralnom komitetu KP SSSR-a u Moskvi 1986. godine sa tamošnjim profesorima. Ćutali su iz učtivosti, nisu se sa nama slagali.
Mi smo, u stilu Bruna Bauera, isticali da nacionalne radničke klase ne mogu imati drugačije interese od svog naroda i da moraju konkurisati jedna drugoj. Prvi svetski rat je to potvrdio, kao i Drugi, kada se 1943. godine raspala moskovska organizacija Kominterna, kao svetski štab opšte komunističke revolucije. Moskovski profesori su naciju držali za prošlost nekadašnjih objedinjenih prava
naroda gde su iluziju o njihovoj ravnopravnosti sa Rusima u SSSR-u pothranjivale ambasade svih sovjetskih federalnih republika u Moskvi. Nisu ničemu drugom služile. Niti su se bunile tome što je svesovjetski građanin morao kao svoj prvi jezik da uči ruski po cenu zaborava svog narodnog govora i kulture.
Revolucija je tekla na ruskom, od sovjetske granice sa zapadnom Nemačkom do Japana. Svi narodi su morali da se znoje za Moskvu.
FINKINJA JE NAŠ SVJEDOK
Sjajno je o tome pisala u svojim memorima ,,Bog ruši svoje anđele“ Aino Kuusinen, nekadašnja supruga Ota Kuusinena, vođe neuspešne finske komunističke revolucije iz 1918. godine, a potom i jednog od najviših sovjetskih rukovodilaca.
Bio je zamenik Mihaila Kalinjina i šef Kominterne, bio je gotovo četvrta ličnost po rangu u SSSR-u. Aino je neprekidno tvrdila da je pre svega Finkinja i da ciljevi Moskve ne moraju biti podudarni sa težnjama njenog naroda. Prezrela je svog Ota jednako kao i Kalinjinova žena svog Mihaila, jer je nije spasao od 15 godina Staljinovog zatvora gde je deo provela u Varkuti iznad polarnog kruga.
Bila je sovjetska špijunka u SAD tokom tridesetih godina 20. veka, a potom i sovjetska špijunka u Tokiju i saradnica sovjetskog špijuna Riharda Zorgea koji se krio kao dopisnik Frankurtskog Rundšaua. On je taj koji je javio Staljinu da će ga Hitler napasti tačno 22. juna 1941.
Govori se da mu je Aino bila veoma draga. Razvela se od Ota i jednako kao i Kalinjinova Estonka Ekaterina Lorberg nije došla na njegovu trijumfalnu državnu sahranu 1964. godine. Otišla je u Finsku i ponovo se udala. Beše ona živa žena.
Vi mislite da su se Rusi zbog raspada SSSR-a promenili? Varate se, tek sada su ponovo postali otvoreni Rusi. Oni su poslednji evropski kolonijalisti. Sada su se oko Ukrajine jedino ogolili do kraja. I više ne kriju da za ,,građane“ Rusije moraju da ginu neruski narodi pod Moskvom iako ih daleka Ukrajina nije ničim napala.
Takva Rusija nije zemlja neruskih naroda, i zbog toga će se nacionalistička i kolonijalna Rusija kad-tad zatresti. Što pre, to bolje. Mi u Rusiji sada gledamo umiruću zvezdu, belog patuljka pre svoje eksplozije. I zato je važno da njegova katastrofa ne zakači i nas.
PREDNOST CRNE GORE NAD SRBIJOM
Pogodnost je Crne Gore što je imala Šćepana Malog. U Podgorici moraju mnogi znati da je jedini korisni Rus za nju onaj koji neće da sledi osvajačku Rusiju. Da li je takva sadašnja ruska zajednica u Crnoj Gori? Mislimo da i vi sumnjate u to. Onda je nužno ići na preventivna rešenja. Pogrešimo li, izvinićemo se i zamoliti za oproštaj.
Za razliku od Srbije koja ne može da zaustavi političku imigraciju Rusa na svoju teritoriju, Crna Gora to može da pokuša. Njena prednost se sastoji u tome što bar polovina stanovništva ne želi srpsko-rusku dominaciju na svojoj teritoriji i pad nezavisnosti. Možda i više od toga, jer nije vladajuća parlamentarna grupacija jedinstvena oko podrške Velikoj Srbiji . I prednost je Crne Gore u tome što postojeći rat Rusije u Ukrajini i besmisleni otpor Srbije da prihvati evropsko rešenje kosovskog pitanja (počev od predloga Martija Ahtisarija o ,,nadziranoj nezavisnosti“ Kosova iz 2007. godine), i, zatim, njen otpor evro-američkom kažnjavanju Moskve zbog kolonijalnog osvajanja ukrajinskih teritorija, daje Crnoj Gori dodatni razlog da spreči širenje uticaja Moskve prema crnogorskom Jadranu.
I naravno, ogromna je prednost Crne Gore u tome što je članica NATO, jer je nezamislivo da političko-vojna komanda Alijanse neće odlučiti da stane na stranu proevropskih crnogorskih snaga protiv srpsko-ruske konspiracije u slučaju građanskog sukoba. A ako do toga dođe, onda će u Srbiju stići novi kontingent crnogorskih Srba kažnjenih zbog izdaje svoje zemlje. Tako je do sada bilo sa Srbima iz Hrvatske i mnogima iz Bosne i Hercegovine.
Možda upotreba analogija sa početka ovog teksta ipak ima smisla?
Ako Vlada Crne Gore odustane da se protiv ruske sabotaže na svojoj teritoriji bori viznim režimom, ulaznim kvotama, oduzimanjem boravišnih dozvola, nacionalizacijom imovine neprijateljskih ruskih građana, anti-špijunskim otkrivanjem i drugim državnim sredstvima, uključujući i kontrolu ruskog medijskog sistema u njoj, onda će ona dodatno ugroziti svoju stamenost i još se više približiti rešavanju svog pitanja na ulici i po svojim brdima. Dok se u krvi ne sunovrati u more. Poslednji je čas!
A SRBIJA?
A Srbija će, sve dok ne bude konačno prinuđena da odustane od kosovske iluzije i svetosavlja, primati Ruse na svoju teritoriju radi podrške Moskve svojoj politici otimanja okolnih teritorija.
A ta politika ne čini ništa drugo do da zaslepljuje narodu u Srbiji oči dok se pljačkaška elita Šešeljevih avatara u Beogradu besprizorno bogati. Nije tim
dekadentima najveća briga kako da sačuvaju zemlju od obustave dotoka ruskog gasa, već kako da ostanu na vlasti još jedan dan sa još debljim džepom. Toj pljačkaškoj ekipi se ježi koža od nečeg drugog, od pomisli kako će da vlada Srbijom bez kosovske i anti-evropske nacionalističke histerije.
To joj valja oduzeti, i to bi bilo dovoljno.
Rusi u Srbiji su kopija poljskog Dimitrija kog su iz topa Rusi vratili u Poljsku. Ali Srbi to ne smeju da učine sa svojim Rusima kojih po uticaju u beogradskim partijama i ustanovama vlasti ima više nego vrabaca na grani. I stoga srpske političare Velike Srbije i pogubnih zaštitnika kosovskih Srba – koji svi zajedno mogu da stanu na stadion Crvene zvezde u Beogradu - može privesti razumu jedino gubitak Crne Gore. To bi bio poslednji presudan udarac zamislima srpskim kolonijalistima od Garašanina iz 19. veka, Aleksandrove politike iz 20. veka, svetosavske politike beogradske Bogoslovije od 30-ih godina prošlog veka, do sadašnjih Miloševićevih apostola.
I zato, Crnogorci, ako možete, krenite prvi! Nisu Rusi jači od vas! Nisu jači ni beogradski Srbi!
