Još na fakultetu počneš da učiš kako da napraviš CV i privučeš pažnju svog potencijalnog poslodavca na nekom konkursu. Kao dizajnerka, CV sam u svom formalnom obliku, poslala možda jednom ili dva puta tokom cijele svoje karijere. Iskreno, ne planiram više nikad ni da ga pošaljem, u bilo kom formatu. Smatram da je A4 list sa sirovim informacijama, bez neke vizuelne manipulacije, o tome koji fakultet sam završila, gdje sam radila i šta umijem da radim, poraz za svakog kreativca.
Zato, čim sam se malo opustila u apliciranju za posao i razumjela da ne mora sve da bude ‘savršeno’ i ‘očaravajuće’, ali i kad sam stekla malo radnog iskustva i samopouzdanja, počela sam da eksperimentišem sa prezentacijom svog rada. Razumijem da dosta profesija zahtijeva strogu formu, ali za dizajnere je stvarno drugačije, jer moraš priložiti i portfolio (svoje radove), pa mi je suludo da se taj prostor ne iskoristi za kreativnu prezentaciju svojih sposobnosti. Zapravo, to što znaš da radiš će se možda najbolje pokazati i kroz pravljenje same prezentacije. Evo šta sam ja sve slala i šta sada šaljem.
CV kao jedna stranica
Prvi CV koji sam poslala je bio skandal (meni lično): A4 format, bijeli papir i popunjena prazna polja, sa zakačenom slikom u ćošku. Opet - razumijem da je takav CV neophodan za puno profesija, ali, ja lično, dizajnera koji pošalje takav CV nikada ne bih zaposlila. Djeluje mi lijeno, a takav je svaki početak - po malo lijen, po malo i bez predstave kako doći do posla, samo radiš ono kako su te iskusniji učili. E pa mene su učili da popunjavam kvadrate sa informacijama, kao da popunjavam formular kod internet provajdera.
Momenat u kom sam ja prepoznala da moj CV ne smije da bude samo popunjeni formular je onaj u kom me nisu zvali na intervju. Dva puta se to desilo, a treći put, kada je pisalo da se pošalje CV bez radova (što mi je čudno), ja bih napravila jedan baš dugačak list, koji kad se otvori u browsveru i skrola na dolje izgleda kao moj lični sajt. Jedan je list, ali je minimum pet stranica u tom jednom. I u toj formi sam dostavljala samo sirove informacije, koje oglas zahtijeva, a kroz sam način serviranja istih pokazivala da ja nijesam za A4 papir i popunjavanje praznih kolona.
Sa takvim CV-jem bila sam pozvana na većinu intervjua, ali sam ubrzo primijetila da mogu mnogo više i da samo CV za apliciranje na dizajnersku poziciju, nije dovoljan.
Portfolio kao knjižica
Kako je taj ‘one-pager’ postao meni lično dosadan, počela sam na konkurse da šaljem ‘knjižice’ koje su u suštini bile moj portfolio i CV u jednom. Kad kažem knjižice, ja stvarno mislim na malu knjigu o meni. Imale su korice, počinjale sa ‘nekada davno’ i sadržale moje omiljene radove, alatke koje koristim, ali i bazične informacije o meni. Nikad nisam poslala jednu istu na više adresa i baš sam se trudila oko te ‘knjige’. Izgleda da se isplatilo, jer sam pozvana na intervju sa svake adrese na koju bih poslala tu ‘knjižicu’. Dosta njih je bilo za ‘samo da se upoznamo’ jer bih bila ili prekvalifikovana ili nekompetentna za tu poziciju, jer je portfolio bio izvan kutije. Međutim isto tako - svaki posao sam dobila zahvaljujući tom portfolio/CV miksu.
Recept za pravljenje takvog portfolia je jasan - makar jedna stranica sa ličnim podacima, makar jedna sa obrazovanjem i alatima, minimum pet stranica sa radovima i obavezno motivaciono pismo u sklopu samog portfolia. Sve to uobličite u svom nekom stilu, da li je on minimalistički ili kolažni - to je već do vas.
Moj je bio jako šaljiv, ali i jako iskren, a to bih savjetovala i vama - nema potrebe da lažete u svom portfoliu, na kraju dana će se znati da li ste lagali. Bitan segment je naravno i to da tvoje predstavljanje sebe ima i taj ljudski element, jer ne dolazi robot na to radno mjesto, već čovjek, tako da je dio mog svakog portfolia bilo to da volim mačke i ne volim cigarete, recimo.
Online portfolio
Kako su godine iskustva odmicale, meni više ni portfolio ni CV nijesu bili potrebni. Nekada je ljudima bilo ok da otvore ili skinu PDF od 25MB. Sada ljudi više nemaju ni vremena ni strpljenja za to, a nisu imali ni prije par godina. Kako sam to prepoznala, počela sam da šaljem Behance profil. Ta platforma (a ima ih više, ali mi je on bio omiljeni), je pogodna za pravljenje baš lijepih prezentacija pojedinačnih projekata, jer ti nudi razne alate za lijep vizuelni dojam. Od jednog projekta možeš da napraviš takvu prezentaciju, da izgleda kao da si napravio sajt za isti. Dok sam se ja bavila time, nije bilo toliko alata, pa su moje prezentacije bile uglavnom samo poređani radovi. Međutim, to je bilo ok, jer su moji klijenti bili već upoznati sa mojim radom tada i trebala im je sao potvrda da sam nešto već radila.
Vremenom i Behance mi je postao nevažan, bukvalno ga nisam ažurirala već par godina.
O instagramu kao odličnoj platformi za portfolio sam već pisala i smatram da ga treba maksimalno iskoristiti. Ja sada, sa 10 godina iskustva, ne namjeravam više nikad da pošaljem CV ili portfolio i to je iskreno ostvarenje jednog sna što se tiče karijere. Neću ga poslati zato što ne želim, nego zato što ne moram. Zapnite dok se to ne desi.
Moj instagram je sada moj portfolio i spoj je sva tri načina odozgo- vidi se da sam ljudsko biće, žena iz naroda što bi se reklo, vidi se da volim da crtam i kako to radim, vidi se koliko estetski poklanjam pažnje svom ‘feedu’, ali i radna etika, jer nema dana kad ne crtam. Ako se desi da klijent koji želi da radi sa mnom, nije siguran kako izgleda moj proces rada (dešava se jedino na 99designs ponekad), ostavim samo link instagrama. Nisam ga peglala godinama da ga ne bih iskosristila u svrhe portfolia.
I šta je na kraju važno…
Dobar CV jeste pola zdravlja, a dobar CV je iskren CV. Budi ono što jesi, čak iako moraš da popuniš samo prazna polja. Nemoj da te neka pozicija ili posao koji jako jako želiš, sputava da iskreno kažeš u svom CV/Portfoliu da nešto radiš bolje od nečeg drugog.
Svaki moj CV/Portfolio je imao informaciju da jako ne volim Illustrator kao program. Znam da ga koristim, ali ga ne volim kao Photoshop i ne želim da provodim toliko vremena radeći u njemu.
Ne postoji poslodavac koji će cijeniti da ga očaraš na početku, a kasnije se ispostavi da tvoj CV/Portfolio nije imao skroz tačne informacije o tvojoj praksi. Budi iskren i kaži da nešto ne znaš, ali istakni i ono što znaš u prvi plan, jer to je uvijek važnije. I slobodno budi kreativan sa predstavljanjem sebe. Ne postoji forma u koju treba da se ukalupiš da bi dobio odeđeni posao, ako postoji, možda nije za tebe kreativca. Srećno u nalaženju posla!
