Objašnjava da je Knez Mihajlovom nemoguće prošetati sa majicom ili kačketom sa crnogorskim grbom.
“Nas ne biju na ulicama, ali svi elementi anticrnogorstva su tu. Ovde se negira postojanje crnogoske nacije u svim državnim glasilima, predrasude i stereotipi se amplificiraju do maksimuma, to se onda koristi u svrhu raspirivanja mržnje. Na kraju krajeva, ambasada u Beogradu ne izgleda kao crnogorska, jer je našarana srpskim zastavama, to je takođe jasan odnos ove države prema drugoj državi”.
Ipak, Đurovic naglašava da elementarni nivo zaštite postoji, ukoliko bi je neko napao u Beogradu, a ona to prijavila policajcu, policajac bi je zaštitio. Srbija, navodi, štiti ljudska prava u tom smislu.
“Od 2006. Ovde se propagira da je Crnogorac nešto što ne postoji, da je Crna Gora fiktivna zemlja i narod koji ne postoji. Ovde ne postoji koncept multietničke države koji postoji u Crnoj Gori”.
Đurović kaže da je prve probleme počela da osjeća 1998. kada je Crna Gora počela da se odvaja od režima Slobodana Miloševića.
“Tu je postojala ideja 'Ajmo mi ipak da budemo svi zajedno u ovom blatu, u septičkoj jami, a ako ti imaš šanse da se izvučeš komšija ja ipak ne želim da se ti izvučeš I da ti bude dobro'. Tad sam prvi put čula maliciozne komentare od ljudi koji su pripadali građanskom Beogradu. Sad je to drugačije i mnogo otvorenije, što mi kažemo 'autovali' su se. Na sam pomen Crne Gore kreću komentari da smo glupi, do toga da smo kriminalci...”.
Govoreći o alternativi predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću kada je odnos prema Crnoj Gori u pitanju, Đurovic je odgovorila da je Vučić bolja opcija.
“Uopšte ne mogu da zamislim šta bi bilo sa nama da dođe Boško Obradović. Ili kombinacija Jeremić, Obradović i ta neka krajnja desnica. Mi imamo saddesnicu na vlasti, ali postoji i ova ultra desnica koja takođe može da uđe u vlast. U tom slučaju to bi bilo dosta opasno, tako da je ta alternativa katastrofa”.
Tražili su, kaže Đurović, crnogorski kulturni centar ali su im u ambasadi rekli da - smanje doživljaj.
Jaz koji postoji u Srbiji može da se, vjeruje, premosti kulturom jer ovako više, zaključe Đurović, ne može da se živi.
