Malev je pomoć dobijao u periodu 2007-2010. tokom privatizacije i ponovne nacionalizacije i, prema sadašnjem kursu forinta-euro, primio je od države više od 250 miliona eura, bilo kroz pozajmice ili indirektne subvencije za plaćanje poreza i doprinosa. Obrazloženje Komisije je da Malev ne bi mogao da sakupi taj novac na finansijskom tržištu pod uslovima pod kojima mu je mađarska vlada odobrila pomoć, i da je time narušena konkurencija.
Nakon nekoliko neuspješnih pokušaja privatizacije, Mađarska je 2007. sklopila ugovor o prodaji nacionalnog avioprevoznika Maleva sa Erbridž Zrt (AirBridge Zrt). Međutim, nakon napisa u medijima i žalbi da Mađarska namjerava da zadrži Malev u državnom vlasništvu, Komisija je u decembru 2010. započela ozbiljnu istragu.
Kako je objavljeno u saopštenju Komisije, Malev je u decembru 2007. dobio pozajmicu od 76 miliona eura. Nakon neuspjele prodaje podružnice Zemaljskih poslova, Malev je dobio još 4,3 milijarde mađarskih forinti što je danas oko 13 miliona eura. Na ime dugovanja za poreze i doprinose, Malev je primio 13,8 milijardi forinti ili prema današnjem kursu oko 41 miliona eura.
U toku 2010. država je izvršila i dvije dokapitalizacije u iznosu 25,4 milijarde forinti i 5,7 milijardi forinti što je oko 93 miliona eura.
Od maja do septembra 2010. država je Malevu odobrila i pozajmice u ukupnom iznosu 14,9 milijardi forinti što je 44,7 miliona eura. Vlada je zatim ove pozajmice konvertovala u akcijski kapital Maleva.
Prema propisima EU o državnoj pomoći, državne vlasti mogu da pomognu kompaniju koja obavlja komercijalnu aktivnost samo ako je pomoć dodeljena pod uslovima koji postoje na tržištu (takozvani princip investitora u tržišnoj ekonomiji). Komisija je u svojoj istrazi ustanovila da Malev koji je bio u finansijskim poteškoćama ne bi mogao da računa na tako povoljno finansiranje na tržištu.
Kompanija u teškoćama može da dobije državnu pomoć, ali u skladu sa strogim propisima Regulative EU o sanaciji i restrukturiranju. Međutim, mađarska vlada nije poštovala ove kriterijume jer Malev nije mogao da pokaže kako će ponovo stati na noge prema svom postojećem biznis planu.
Biznis plan mađarskog avioprevoznika nije sadržao ni dokaze da će neki privatni investitor takođe učestvovati u troškovima restrukturiranja, kao ni kompenzacione mjere koje bi na najmanju moguću mjeru svele poremećaje u konkurenciji zbog podrške države ovoj kompaniji. Štaviše, Malev je u tih nekoliko godina, konstantno dobijao finansijsku državnu podršku.
Od Maleva se zahtijeva da vrati novac i tako ukloni sve vidove narušavanja konkurencije koji su nastali zbog ekonomskih prednosti koje je avioprevoznik dobio nakon pomoći države. Time će se situacija na tržištu vratiti na stanje koje je bilo prije dodjele pomoći.
(Euractiv)
