Prethodnih dana na području Crne Gore registrovan je veliki broj požara na otvorenom prostoru koji su pričinili određenu materijalnu štetu, pri čemu su ugroženi bili i stambeni i pomoćni objekti, saopštio je Direktorat za zaštitu i spašavanje Ministarstva unutrašnjih poslova Crne Gore.
Ugroženi su, gospodo iz Direktorata, bili i ljudski životi, prvenstveno životi vatrogasaca-spasilaca koji ne prezaju da uđu u vatru i u korijenu je sasijeku i oduzmu joj zli naum. To im je rabora, čućete od njih samih. Zato što su takvi kakvi jesu, spremni u svakom trenutku da pomognu svima kojima je pomoć potrebna, ne obazirući se na sebe i posljedice koje mogu da uslijede zbog takvog nesebičnog davanja. Isti su na svim tačkama zemaljske kugle. Kao jedna porodica su i u Crnoj Gori, tako da vatrogascima iz Nikšića nije daleko Bar ni Ulcinj, Kotoranima, Podgorica, Nikšić, Cetinje, Podgoričanima primorje i sjever, i tako redom svima u gradovima koji imaju Službu zaštite i spašavanja. Tako to funkcioniše kod humanitaraca, i zato smo tako ponosni na njih.
A onda je, ne baš na lice mjesta, ali tu đe fata mobilni, došao ON. Mag! Spasilac nad spasiocima. Izuzetni poznavalac teorije vatrogastva, zemaljskog malo manje, ali ipak dovoljno da se obrati puku i saopšti mu što mu nije dobro, što ne postoji a trebalo bi, uz ono obavezno da je kompletan sistem vatrogastva neuređen, nesređen, nesistematizovan kako treba, neopremljen, neblagovremeno spreman da se samoobavijesti o požarima na terenu, i da je takav zahvaljujući isključivo onim prethodnim, zbog kojih i gori, ako ćemo da budemo iskreni.
Pogodićete, znam da znate, da je u goste nikšićkim vatrogascima stigao Zdravantije velikomučenik, poznatiji kao Presamitije velečasni. Glavom i bradom ON. Da se uvjeri da je komandir Službe zaštite i spašavanja dobrog zdravlja, fala Bogu, i da mu lično saopšti, da se ovaj ne śekira mnogo i da će ON učiniti sve da Crna Gora, kad su u pitanju požari, budespremnija i bolje pripremljena, sa jakom koordinacijom na nivou države. Mudri Zdraventije zadivi čovječanstvo, kome gori pod nogama i oko glave, izjavom vijeka. I zbog toga ova vanvremenska mudrost mora kompletna velikim slovima. On smatra da se mora djelovati preventivno, a ne korektivno.
Zaista genijalno. Nema toga ko drugačije može tumačiti ovo značenije Zdraventija velikomučenika. Istina, neće moći svi da ga protumače po dubini misli i ideje autora, ali to i nije važno. Mudrost je data za potrebe javnosti, pa neka se snalazi ko i kako umije. Neće se valjda vrhovni apostol spuštati niz vaše uže i miješati sa stadom.
- Ne, naravno, odgovori mu glasno i jasno pastva, uz klicanje i zahvalnost na sveobuhvatnom znanju koje mu zvanje daje.
Pa ovo ne može da proizvede jedan um, priznaće i piromani kojima će, kad Zdraventijev sistem ranog otkrivanja njihovog podmetanja profunkcioniše, zakukati kukavica. Dosta je bilo njihovog.
Zdraventije je bio zabrinut. Poprilično se to dobro viđelo se na tv snimku RTCG koja ga je pratila i pripremila izvještaj za centralni dnevnik. Otkrio je ipak, u naletu emotivnog rastrojstva zbog vatre koja je mogla da se razbukta svakoga časa i tu, na mjestu đe je on u pośetu stiga, da ga najviše zabrinjava činjenica da nijesmo stvorili jak informacioni sistem koji brzo reaguje, koji pokazuje gdje se mogu desiti požari, a najveći dio je upravo rezultat ljudskog djelovanja”.
Opet mudro i opet fascinacija uma.
Pa ovo ne može da proizvede jedan um, priznaće i piromani kojima će, kad Zdraventijev sistem ranog otkrivanja njihovog podmetanja profunkcioniše, zakukati kukavica. Dosta je bilo njihovog.
Ovo je Đilasovo maslo. On je podmetač i zapaljivač, a no ko drugi, omače se Zdraventiju, valjda u naletu oduševljenja mnogougodnom patriotskom čestitkom skororođenoj braći Srbima na postignutim rezultatima u Tokiju, od strane momčine Bečića, ljudine, Crnogorca i antifašiste kad god to zatreba. A rijetko treba. Par nekih datuma tu i tamo, i tu se ova priča završava. Joanikije Mićović to nekako može progutati, kad je već odgledao i odslušao festival partizanskih iz cuga.
Obećao je Zdraventije crnogorskom vatrogastvu najmoderniju opremu, avione, kamione, helikoptere, vatrogasne vozove, rakete protivpožarne. Obezbijediće im i mnogoljudstvo, partijsko razumije se, jer se pokazalo u praksi da ono najbolje pali i onda kad se vatra ugasi.
Valjda otud poj slavuja u zoru i samo posljednja strofa Sergeja Jesenjina koja na neku drugu vatru liči i neko drugo gašenje. Što ovo bi kukala ti majka, zavapi gost nikšićkih vatrogasaca, dok je s refrena silazio završni stih Jesenjinove pjesme “Ko je ljubio taj ne ljubi više”. A on, za jade Zdaventija, glasi Izgorjelog niko ne zapali.
Proradio je informacioni sistem, pomisli velikomučenik i sad će se dobro viđet ko đe što kome podmeće. Medo Mickeyu, ovaj svima, Bečić Frontu, Front URI i njemu, jedni drugima u naletu i oca i majku, pa ajde sad da se dogovore bratski. Da zadrže svi sve što su revolucijom stekli. A nije malo. Auta, avione, kamione, jahte, brodove, luke, struju, elektarne, kuće, zgrade, vile, zakone, pravo da mogu sve….
Malo li je brato. Psuj me i pljuj po meni. Drugi na ovo moje mjesto neće dok dišem.
Pa neka gori dok izgori.
