Na crtežu iz 1974. godine Feliks je nacrtao sebe kako lebdi zakačen za padobran, okrenut prema zemlji, dok ga na tlu čeka porodica sa sokićima.
- Nacrtao sam ovaj crtež i dao ga mami. Poslije mog prvog skoka, 23. avgusta 1986, majka mi ga je vratila. Zanimljivo je kuda vaše misli i vizije mogu da vas odvedu, ako ste koncentrisani i ne odustajete, ma kako bilo teško - napisao je Feliks na svom Fejsbuk profilu.
Od malih nogu je volio opasne situacije
Kao dječak, Feliks je obožavao da se pentra po drveću. Njegov blizak prijatelj i mentor navodi da je Feliks u ranom djetinjstvu neprestano tražio od roditelja i rođaka da ga “bacaju u vazduh”.Roland Retenbaher (65) poznaje ga od rođenja i učio ga je skakanju s padobranom. Njegova supruga i Baumgartnerova majka Eva bile su školske drugarice i do današnjeg dana žive u istoj ulici u Salcburgu u kojoj je odrastao “neustrašivi Feliks”.
- Od malih nogu je volio opasne situacije i govorio je da želi da postane kaskader kad poraste - kaže Retenbaher.
Počeo je da uči da skače s padobranom kada je imao 16 godina, zajedno s Retenbaherovim 14-godišnjim sinom Volfom.
- Feliks se isticao po smirenosti i preciznosti. Fascinantno je da nikad nije bio uznemiren - kaže Retenbaher.
Iako je Baumgartner najavio da će ovo biti posljednji skok u njegovom životu, Retenbaher sumnja u to.
- Ne mogu da zamislim Feliksa kako mirno sjedi, čita novine i pije pivo. Njemu je neprestano potrebna akcija, za njega je to dio svakodnevnog života - kaže Retenbaher.
(tekst i foto: blic.rs)
