Tekst prenosimo u cjelosti:
“Zamislite jednu magičnu manufakturu, pravu fabriku za proizvodnju neistina, đe se danonoćno, na traci dužoj od Jadransko-jonske „brze“ ceste (koja, gle, ima i pare i projekat ali nema volje), smjenjuju obećanja našeg premijera – pečatirana, zapakovana, dostavljena građanima, da ih guta narod kao da su Plazma keks, uz jutarnju kafu.
Dobro došli u politički lunapark gde se, svakih nekoliko mjeseci, na otvaranju nove trake neistina, pompezno najavljuju milijarde, stotine miliona, nepostojeće kompanije i najluđe ideje o tome kako ćemo obogatiti državu brzinom svjetlosti.
Ili možda – brzinom politike?
Nakon jučerašnjeg obećanja da će do 2030. godine biti izgrađeno preko 500 kilometara autoputeva i brzih cesti u ukupnoj vrijednosti od 9 milijardi eura, postavlja se pitanje: zašto premijer otvoreno obanjuje javnost kada mu je godišnji kapitalni budžet 280 miliona eura? Jednostavnom matematikom, kada 9 milijardi podijelite sa 300 miliona eura, dobijate da će se ono što je obećano realizovati za 30 godina a ne DO 2030. godine...
Krenimo redom i podsjetimo se samo nekih od šašavih obećanja glavnog proizvođača neistina u državi.
Jul 2022: Japanska milijarda (i ostale bajke)
Prve su nam se na traci neistina prosule zlatne mrvice iz Zemlje izlazećeg sunca. “Imaćemo milijardu eura investicija iz Japana”, slavodobitno se čulo od tadašnjeg ministara finansija. Milijarda, samo što nije. Glavni grad već počeo da planira kako će postaviti japanske vrtove, otvoriti 500 suhij restorana i svečano dočekati sumo-rvanje investitora iz Tokija. Šta se desilo? Ni „s“ od sumo, ni „m“ od miliona. Da ne pominjemo milijardu, to je odlećelo kao balon s helijumom; makar smo imali par mjeseci prijatne ljetnje iluzije.
Oktobar 2022: Pljevlja – meka za 500 miliona
No, to je bio tek početak teških obmana. Napeto se čekala nova neistina: “Investiraće se 500 miliona u Pljevlja!” Čak su i Pljevljaci počeli da veruju da će, preko noći, niknuti tornjevi, hoteli, možda i poneka žičara za panoramsko razgledanje. A onda, sve utihnulo, kao zrikavci posle kiše. Kad ih upitate: “Šta bi sa onih 500 miliona?”, oni odgovaraju: “Bila je ona kiša, a malo se i popilo…”.
April 2023: Nadolazeći bankrot (tzv. „horor“ epizoda)
A onda šamar realnosti: “Bankrotiraćemo u junu.” Kakva drama, kakav triler, HBO je mogao da snimi mini-seriju: “Nestanak eura u Crnoj Gori”. Neki su već stajali u redovima ispred banaka, da ih preduhitre. Naravno, realnost je brža i od bankrota – od svega su ostala samo neispunjena obećanja i poljuljano povjerenje, dok se jun završio mirno, a bankrot koji je premijer najavio dođe kao kad vam dijete kaže da je čudovište ispod kreveta.
Maj 2023: Montenegro biznis distrikt (ili “kvadrat za preduzetnike”)
Kad je propao scenario o bankrotu, onda – hej, nije sve tako crno: “Napravićemo Montenegro biznis distrikt!” Naravno, odmah smo zamislili futurističke kule, startap hipstere na trotinetima, Google i Apple okrugle zgrade. Epilog: od biznis distrikta – nema ni distrika, a kamo li biznisa.
Maj 2023: Rezovi od 150-200 miliona (a nije priča o receptu)
Tu je i nastavak priče sa rezovima: “Smanjićemo neproduktivne troškove za 150-200 miliona eura.” Već smo se ponadali da će političarima rezati plate, ukinuti nepotrebne službene automobile, možda čak i smanjiti broj kafanskih sastanaka o državnom trošku. Međutim, sebi rezali nisu ništa, osim naroda, koji siječe sam sebi budžet dok kupuje hleb i razmišlja kako da plati račune.
Jun 2023: Jadransko-jonska brza cesta (mit I legenda)
U ovoj fabrici neistina, nekako se uvek najglasnije ističu grandiozni građevinski poduhvati: “Sve je spremno, ali… eto, nema majstora.” Riječima premijera: projekat je tu, pare su tu, ali valjda nemamo ni jednu firmu koja bi prihvatila da tu našu Jadransko-jonsku brzu cestu zaista i izgradi. Zvuči praktično kao anegdota: da li je put zamišljen kao „ suviše brz”, pa radnici ne mogu da ga stignu?
Septembar 2023: Penzije i plate nestaju (a možda i građani)
Posle obećanja, red je na zastrašivanje: “Neće biti novca za plate i penzije.” Klasično: Ne plašite se, samo budite u strahu! Narod protrlja oči, primijeti da ipak još prima nekakvu penziju i platu, ali s gorčinom: “Ah, možda sljedećeg mjeseca sve stane.” Taman da se narod drži u pripravnosti – i strahu – što dođe kao najjeftiniji stimulans da i dalje ozbiljno slušamo premijera.
Decembar 2023: Kapitalni budžet od 900 miliona godišnje
Odmah zatim, usred te apokaliptične vizije, stiže lajt motiv spasa: “Kapitalni budžet će iznositi 900 miliona eura godišnje!” Sjajna cifra, nema što. Jedino što je kapitalno u cijeloj priči jeste nesrazmjera između obećanja i realnosti. Ali neka, zapišimo tu brojku – 900 miliona godišnje. Sigurno će se negde pojaviti, makar i u snu.
Februar 2024: Dvije avio-kompanije (duplo niđe veze)
Taman kad se pomislilo da je ekonomska žonglaža dosegla vrhunac, premijer najavljuje: “Treba da imamo dvije avio kompanije.” Jer jedna nije dovoljna za našu ionako preobučenu i polupraznu flotu. Zašto ne dvije? Duplo više letova, duplo više dugovanja, duplo više činovnika i direktora – svima dobro.
Februar 2024: „Nismo dobili ni centa od EU decenijama”
Fabrika neistina ne miruje – sad treba da poverujemo da „država nije dobila ni centa od EU poslednjih decenija“. Naravno da to baš nikome nije logično, s obzirom na sve one famozne projekte EU, fondove i IPA programe kojih je bilo preko milijardu eura.
April 2024: Prosječna plata iznad prosjeka EU?
Tu je i ultimativni vrhunac: “Prosječna plata u Crnoj Gori mogla bi biti iznad prosjeka EU.” Paf! Kao da nam neko kaže da će se, čim svane jedan ponedeljak, ljudi u redu za burek probuditi bogatiji od Nemaca. Ljudi već maštaju o tome kako će kupiti dvospratne kuće bez kredita, jesti kroasane sa evropskim paušalom. Nije problem sanjati, problem je samo kad vas svaki put od toga budi realnost.
Avgust 2024: Robne rezerve i kompanija za dostavu namirnica
Pošto smo već ekonomski postali polu-šnajderi, polu-aviomehaničari, zašto ne bismo imali i svoju državnu dostavu namirnica? “Imaćemo robne rezerve, eto i kompaniju za dostavu!” Još ako to bude spojeno sa onim Montenegro biznis distriktom, možda dobijemo i teleport robe. Ko zna, možda su i teleport već obećali negde, samo smo propustili vijest.
Septembar 2024: 20.000 stanova na Veljem brdu
I za kraj, projekat iz snova: “Na Veljem brdu izgradićemo preko 20.000 stanova.” Gde, kako, od čega, čijom parom? Ma, ne pitajte. Bitno je da to zvuči fino, nekako srce zaigra – konačno rešenje za stambeno pitanje! Zaboravite logiku i prostorno planiranje, ovo je, jelte, zemlja u kojoj se 20 hiljada stanova može podići – na papiru. U fabrici neistina sve je moguće.
Eto, tako nam se u poslednjih par godina, mjeseci i sezona, smjenjuje asortiman bombastičnih najava, kobajagi investicija i obećanja iz premijerovog čarobnog cilindera.
Kako god, neki tvrde da treba biti strpljiv i sačekati, jer – svakom čudu tri dana dosta, a mi ođe hronično živimo u ciklusu od 365 dana čuda, pa opet ispočetka. Ili je, možda, tačno to da obećanja putuju brže od svjetlosti, pa nas nikad i ne stignu?
Ne kaže se uzalud: jedina prava fabrika u ovoj državi jeste fabrika za proizvodnju neistina, i radi kao švajcarski sat. Pa ko voli – nek’ izvoli: obećanja ne koštaju ništa, osim što nas svih koštaju živaca…”
