Migrantska kriza od 2015. godine je doprinela da se zaustavi započeto modeliranje Evropljanina za 21. vek, bez migranata. Ali i bez njih je postojala skepsa oko tog modela još od ranije.
Dosadašnji evropski nacionalizam je ugrožen. Upravo se suprotno od formiranja Evropljanina širi antievropejstvo. Posle Engleske, i neke druge zemlje razmišljaju o odlasku iz briselske konfederacije. Neprekidno se diže čist narodni nacionalizam po svim državama Evropske unije i još neučlanjenih zemalja.
Ali ovaj nacionalizam iz 21. veka, ima malo veza sa starim evropskim nacionalizmima iz ,,proleća naroda“ u 19. veku. Tada su se u Evropi ili izdvajale nacije iz tadašnjih država ili se ujedinjavao isti narod razbijen na više država. Evropska državna konfiguracija je manje-više završena sa Prvim svetskim ratom, a dopunjena je posle Drugog svetskog rata raspadom SSSR-a, Jugoslavije i Srbije (Kosovo).
Danas se otuda ne radi o stvaranju novih država u Evropi iako zahteva za to ima - Katalonija, Korzika, Velika Srbija, Velika Albanija i druge, već se radi na odbrani svih evropskih država od organizovane islamske imigracije i nekontrolisanih unutrašnjih imigracija na relaciji Zapadna Evropa - Istočna Evropa- Rusija - Balkan. Države se polako vraćaju na težnju da same, bez tromih multilateralnih pravila, određuju pravila na azil i imigraciono zapošljavanje. To čine, jer Evropa nije izradila master plan poželjnog obima prihvatanja strane radne snage i njihove socijalne adaptacije na evropski život. I nije izradila plan odbrane od neželjene imigracije - na šta svaka država ima pravo, već se svako bori za sebe. Upravo paradoksalno: u junu ove godine je izradila plan kako da prihvati neželjenu imigraciju.
Zbog toga put Crne Gore ka Uniji postaje dodatno komplikovan zadatak. On usložnjava njenu želju da ode u Evropsku uniju, jer se u Uniji odvija proces osamostaljivanja država u odnosu na centar u Briselu.
Ko je za to odgovoran? Odgovor je jasan: Francuska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Italija i Holandija. Te zemlje su kičma ujedinjene Evrope, to je stvarni ,,Zapad“, ostali ih prate.
SLOM DABLINA
Osnovni sistem odbrane Evropske unije i nekih pridruženih zemalja od neželjenih migranata i svih vrsta azilanata je u 21. veku, od 2003. godine na ovamo, bio u stvaranju centralne briselske arhive otisaka prstiju i biometrijskih podataka od svih upadača na njenu teritoriju kako bi se sprečilo da se jedanput odbijen čovek opet vrati - sada pod drugim imenom.
Taj se sistem zove EURODAC (Evropska Daktiloskopija). Drugi deo sistema je iz 2013. godine i zove se Dablin III (prvi je bio 1990, a drugi 2003. godine), a on je određivao koje su zemlje odgovorne da same provere da li je zahtev upadača za azil zasnovan na načelima Ženevske konvencije pre nego što ga puste da ide po Uniji - a ne smeju ga odbiti ako bi deportacijom stradao u zemlji porekla.
Taj sistem je dopunjen u junu 2023. godine ,,Pravilima za upravljanje azilom i migracijama“ kojim se u Uniji među državama ustanovljava obavezna solidarnost oko raspodele migranata. Da bi se izbegao pritisak na Italiju, Nemačku, Francusku i neke druge zemlje, sve zemlje u Uniji moraju primiti od Brisela određenu kvotu migranata i za svakog dati po 20 hiljada eura i osigurati mu zadate uslove za život i napredak.
Sa ovom poslednjom odredbom je dara prevršila meru. Poljska, Češka, Slovačka i Mađarska su javno najavile da neće pristati na briselske kvote za prijem migranata osuđujući time vodeće zemlje Unije da su one odgovorne što je u Uniju uopšte i dozvoljen milionski priliv nomada iz Azije i Afrike.
U Francuskoj je protiv kvota i imigracije najglasnije ustao Nacionalni zbor Mari Lepen koji je sada otišao na 35 odsto popularnosti i postao najsnažnija partija u zemlji, dok je u Nizozemskoj pre nekoliko dana, 22. novembra, pobedio na izborima apsolutni nacionalistički šizmatik Gert Vilders sa svojom Partijom slobode osvojivši blizu 25 odsto glasova. To je nedovoljno za samostalnu vladu, ali u koaliciji sa bliskim partijama može zavladati državom.
Sigurno smo svi primetili šta je teškoća u snalaženju Evropske unije: to je odsustvo zajedničkog stava oko toga koliko spoljne radne snage ona želi da primi, kojih profesija želi da ona bude, iz koje kulture života da dođu, kako da ekonomski i socijalno izvede politiku životne adaptacije stranaca na kulturu života Evrope, a kako da sve neželjene nomade vrati odakle su došli. Naravno, to se ne odnosi na pojedinačne političke i humanitarne žrtve progona i nesreća kojima se azil mora odobriti.
Na organizovani udarac spoljne i neželjene imigracije Unija nije odgovorila odlučnim protivudarcem. Nije odgovorila čvrstom intervencijom policije, vojske, sudstva, propagande niti deportacijama. Otvorila je širom propusne kanale i izazvala politički šok koji joj se sveti pretnjom raspada. Tako je novi nacionalizam u Evropi dobio krila.
EVROPSKI NACIONALIZAM I CRNA GORA
U Crnoj Gori ne postoji gotovo nikakva sličnost sa usponom antimigrantskog nacionalizma u Evropi niti želja za preteranom popustljivošću migrantima koji su zemljama Unije diktirale Nemačka i Francuska.
Velikosrpski nacionalizam je ogromna opasnost za Crnu Goru
Zbog toga je London već otišao. Sada se ljulja i osnivački Pariz, ali i Amsterdam (svejedno što su u Holandiji sve državne ustanove i ambasade u Hagu).
Podgorica je u odnosu na evropsku situaciju u boljem položaju jer nije napadnuta afro-azijskom imigracijom. Ruska imigracija joj možda sutra može biti veća pretnja - ali to ne može zadobiti interkontinentalne razlike u kulturi života. No, Rusi mogu da se puzanjem probijaju u vlast na štetu nezavisnosti Crne Gore.
Po Crnu Goru je sada opasan jedino velikosrpski nacionalizam. Bude li se Brisel stao sve jače baviti očuvanjem svoje integracije boreći se sa dezintegracijom, on će malo obraćati pažnju na Crnu Goru. To vidimo po Sarajevu, jer Brisela u Bosni i Hercegovini jedva da ima. A nema mnogo ni uticaja od Ujedinjenih nacija ukoliko Dodik može nekažnjeno da preti deportacijom svom nominalnom ustavnom ,,šefu države“ Kristijanu Šmitu, predstavniku UN u Sarajevu i nadzorniku Dejtona.
Jedina sličnost u ponašanju crnogorskog etniciteta sa sadašnjim Holanđanima i Francuzima je u tome što nijedni ni drugi ne brane državu religijom. Ona je pala posle Drugog svetskog rata svuda na Zapadu. A tu su Crnogorci sedam milja ispred velikosrba, koji još uvek sa Isusom hoće da otimaju tuđu zemlju. Otuda će Crnogorska pravoslavna crkva biti slab rival Srpskoj pravoslavnoj crkvi, jer iza nje ne stoji religiozni već sekularni i prosvećeni crnogorski populus. On obeshrabruje Crnogorsku crkvu da bude politička ustanova. On jedino podržava njeno pravo na crkveno postojanje koje se svodi na moralisanje i pravo na otetu imovinu, ali se oseća dovoljno jakim da čuva državu interesima svetovnog naroda.
Međutim, u jednom području je crnogorski etnicitet ispred i francusko-holandskog i velikosrpskog nacionalizma: crnogorski etnicitet nije antiislamski, svejedno što islamsko stanovništvo u Crnoj Gori nije veliko. Tu Crnogorcima silno pomažu Albanci, jer su oni po Galupu, pogotovo u samoj Albaniji, jedan od manje religioznih naroda u Evropi, zajedno sa Šveđanima, Austrijancima, Norvežanima i drugim severnjacima.
Procenat čistih ateista kod Albanaca je blizu 40 odsto, a potom idu skeptici, religioznih je najmanje. Ko bi to rekao, a istina je?
ČIJA JE DRŽAVA - GERT VILDERS
Možda je prerano da ovo kažemo, ali nama je bliska misao da su države sve manje teritorije jednog ili više bliskih etniciteta, a da su sve više prostor jednog određenog načina života bez obzira na etnicitete.
Gert Vilders je u Holandiji pobednički nastupio na izborima sa programom zbog koga do sada nije pozvan na sud u Ševeningenu. On zahteva da se muslimanima zabrani dolazak u zemlju, da se zabrani Koran i da se zatvore sve džamije. On otvoreno protivrečno govori: ,,Ja ne mrzim muslimane, ja mrzim islam“. On je antipoljak, antisloven, antirumun, i protiv je doseljavanja ljudi sa Balkana. On je protiv ulaska Turske u Evropsku uniju - Erdogan mu tu pomaže.
On generalno optužuje muslimane za antisemitizam, za nasilje nad ženama, za antihomoseksualizam i pripisuje im, svima, da su za univerzalizam islama na štetu svih drugih religija i ideologija. Snimio je sedamnaestominutni propagandni film sa arapskim nazivom ,,Fitna“ - što je prevodio kao ,,izdrži suđenje kao iskušenja tvoje vere“ i ,,budi protiv i deli narod“ da bi ogadio Holanđanima navodno unisono džihadističko ponašanje muslimana u Nizozemskoj. Njemu smeta što oni dobijaju socijalnu pomoć koju za njih plaćaju Holanđani, on hoće za Holanđane veće minimalne plate, hoće veće penzije, zahteva manji novčani doprinos Amsterdama Briselu i preti da će da izvede Holandiju iz Evropske unije.
Nemojmo reći da ništa kod njega nema smisla. Ali ovom prilikom, nikako zbog pristrasnosti, mi mislimo da kao Sloveni i Balkanci i drevni stanovnici Evrope nismo zaslužili da nas Vilders otera sa granica svoje zemlje. A naši bosanski muslimani, Bošnjaci, kao ni drugi muslimani u jugoslovenskom prostoru, ni sa čim se ne mogu izjednačavati sa teškoćama koje evropskim zemljama priređuju neki arapski, afrički i azijski muslimani.
Nismo mi isti. Balkanski muslimani nisu džihadisti, sem pojedinaca, koje same muftije privode razumu. Jačanje vere u delu muslimanskog sveta kod nas, je, posle sloma socijalizma, u mnogo čemu podstakla osvajačka ideologija Beograda i Zagreba. No, niko ne može poreći da je prvi metak u Sarajevu ispalila Izetbegovićeva struja i prolila prvu krv.
ODGOVORNOST UNIJE
Zapadna Evropa snosi najveću odgovornost što je levičarenjem socijal-demokratskih partija kao i kompleksom krivice demo-hrišćana i centrističkog degolizma za bivšu kolonijalnu politiku, otvorila vrata bilo kojoj islamskoj imigraciji bez programa kulturne asimilacije i naseljavala ih u getoe.
Ona je odgovorna što je vratila humanističke snage Evrope unatrag podleganjem islamističkim zahtevima da se kritika islama kao religije i islamističke prakse u mnogim državama politički proglasi za blasfemiju. Nema blasfemije. Danski socijalisti su smislili reč ,,islamofobija“ kojom se podržavalo navodno pravo muslimana da u svojim evropskim zajednicama žive po šerijatskim pravilima i stvore paralelnu enklavu evropskoj. A nijedan bog, pa tako ni islamski bog, nije iznad kritike ljudi i umetničkog podsmeha. Čak je i izraz ,,asimilacija“ u Holandiji bio politički zabranjen. Danas nije kažnjiv. A bez hibridnog saživljavanja različitih kultura ne može biti tolerancije, a ona mora doneti novu sintezu . Zbog toga ništa ne može biti kao što je pre toga bilo, tako ni u Holandiji.
A mi se slažemo sa Vilderom da Nemačka nije smela da drži otvorena vrata za masovnu islamsku imigraciju - kao ni Francuska, a da potom opterećuje druge zemlje u Uniji da pristanu da je naseljavaju na svojoj teritoriji. Imigracija, to da, ali ona mora da ide sa programom saživljavanja sa zemljom domaćinom, u skladu sa njenim ekonomskim i socijalnim interesima.
Sa drugačijim pristupom od ovog Nemačka je otežala položaj i balkanskih zemalja u procesu približavanja članstvu u Uniji, jer su naše planine, šume i putevi postali dodatno leglo migrantskog krijumčarenja i kriminala. Na severu Vojvodine kod mađarske granice se puca iz mašinki.
FRANCUSKI AMBASADOR
Kada smo pre više od 11 godina zajedno sa jednom internacionalno izuzetno uglednom predvodnicom Helsinškog komiteta za ljudska prava u Srbiji, otišli u posetu francuskom ambasadoru u Beogradu, Fransoa Zavijeru Deniou, hteli smo da ispitamo ima li volje za zajedničko istraživanje rešavanja pitanja islamske imigracije u Francuskoj i Evropskoj uniji u svetlu balkanskih iskustava iz suživota naših muslimana i ostalih naroda, kao i nedavnog rata u Bosni. Rekao je da nema fonda za takvo istraživanje, ne toliko u budžetu Ambasade, već - takav smo utisak stekli - ni u volji Pariza da uopšte misli da bi mu mi iz jugoslovenskog prostora u razmeni znanja mogli u bilo čemu biti od pomoći u vođenju međunacionalne politike.
Bilo je to nadmeno, ali razumljivo, jer je paralelno sa ignorancijom islamskog pitanja Francuska i tada sprovodila politiku frankofonizacije svojih Kelta u Bretanji, marsejskih i drugih Akvitanaca (govore kao Katalonci) u Langedoku i Korzikanaca u Mediteranu. Bretonski jezik, sličan velškom, su još zabranili 1790. godine francuski revolucionari, a tek od 1960. godine je došlo do izvesnog prihvatanja prava Bretoncima da javno govore svojim jezikom, pišu literaturu, izvode predstave i drugo.
Nedavno je došlo do promene, bretonska deca smeju u školama sada da govore keltski, svojim galskim dijalektom, a do juče su smeli samo 60 minuta nedeljno da govore keltski sa učiteljem ako je on to hteo, jer nije bio plaćen za to. Roditelji su plaćali taj čas, država nije htela.
Takvu diskriminaciju nije doživela arapska i muslimanska imigracija u Francuskoj. U stvari, ona se sada diskriminiše na drugi način: 75 džamija za oko šest miliona muslimana u Francuskoj bezbednosno nadgleda Vlada zbog terorizma džihadista i ekonomskih protesta omladine u predgrađima zbog nezaposlenosti. Upola manje muslimana se zapošljava u odnosu na Francuze, a zbijenost po getoima Marselja i Pariza ih ujedinjava u protest protiv Pariza. Njihov stav je ovo: Vi ste nas primili, niste nas vratili, sada dajte programe za nas. Toga nema, Francuska nije izgradila državni plan adaptacije muslimana na francusku politiku laicite’ i istoriju svoje kulture.
Francuzi su okrenuli glavu na islam
Francuska diskriminacija se odvija kao ignorancija muslimana, a ne kao organizovano poništavanje njihovog bića kao što je to u slučaju domaćih Kelta i Akvitanaca. To pojačava a ne smanjuje napetosti između muslimana i Francuza, i pojačava islamističke ćelije u zemlji.
Francuzi su u svojoj istoriji, pogotovo u revolucionarnoj iz 18. veka, testirali radikalne ideje kojima se iskorenjuje dotadašnji život. Oni jesu uspešno zasnovali metar, kilometar, kilogram, litar, kubni metar, ravnopravno nasledno pravo, građanski brak i građansko (muško) društvo, parlament - svi im to dugujemo, ali se i sećamo da su poništili sunčev kalendar od 365 dana u korist lunarnog ,,islamskog“ od 360 dana, da su poništili sedmi hrišćanski neradni dan da bi ga prebacili u svoj dekadni 10. dan, da su preimenovali rimske nazive 12 godišnjih meseca u klimatske, da su svih 360 dana nazvali različitim botaničkim imenima, i da je Robespjer umesto hrišćanske religije ponudio svoju ,,religiju“ vrhovnog razuma. Tu neosetljivost države narod nije prihvatio, ne može mu se koren iščupati preko noći.
GREŠKA EVROPE PREMA ISLAMU
Mi se divimo francuskoj politici potpune sekularizacije društva, i podržavamo sve zabrane unošenja religijske nošnje, simbola i manifestacija u dejstva škola i države… Ali, islam nije samo religija. On je i jedna istorijska kultura života, koja u Evropi nema prošlost suživota sa njenom kulturom - kao što je ima na Balkanu i u jugoslovenskom prostoru.
Islam je kult posebnog mediteranskog morala, on je kultura ishrane, oblačenja, higijene, praznovanja, muzike, arhitekture, naslednog prava, braka, odgoja dece, darodavstva, socijalne zaštite, sporta - i drugog. Stoga je islam postao šok za Francuze, na koji su oni reagovali okretanjem glave, kao da muslimani u Francuskoj uopšte ne postoje. Tu su pogrešili. I sada, sa Mari Lepen, završavaju tu epizodu sa fantazijom obračuna sa šest miliona muslimana - ali, kako? Nasilnom asimilacijom i nemilosrdnom deportacijom miliona ljudi? Teško da to može uspeti. A bilo bi i nepravedno.
Uspon arogantnog nacionalizma u Holandiji i Francuskoj skriva neuspeh modela imigracione politike Evropske unije. Taj nacionalizam nije samo neprijatelj muslimana, on prerasta u netrpeljivost prema drugim narodima, posebno onim iz Istočne Evrope i Balkana. Bude li se on nastavio, biće to udarac i svim građanskim crnogorskim snagama koje u u zajedničkoj evropskoj perspektivi vide i svoju sudbinu. Nadajmo se da će Brisel pronaći odgovor kako da jarbol sa zastavom Evropske unije bude još viši i primi nove zastave.
