(Tamara NIKČEVIĆ, specijalno za Portal Analitika)
Zoran Živković, bivši predsjednik Vlade Srbije i potpredsjednik Demokratske stranke te jedan od najbližih saradnika Zorana Đinđića, smatra da su srpski građani na predsjedničkim izborima kaznili brojne strategijske greške Borisa Tadića i vladajuće srpske koalicije koju predvodi Demokratska stranka.
- Građani su, pre svega, kaznili bahatost i oholost DS-a i Borisa Tadića. Ako se vratimo unazad, setićemo se da je, tokom svoja dva predsednička mandata, Tadić učestvovao u stvarima koje su, kako kažete, potpuno neobjašnjive. Jedna od njih je, recimo, krađa glasova na referendumu o Ustavu Srbije, izvedena u saradnji sa Vojislavom Koštunicom. Pored toga, setite se učešća funkcionera DS-a na mitingu Kosovo je Srbija, stanja u pravosuđu, organizovanja barikada na Kosovu, pa onda, posle dva meseca, bežanja sa njih, objašnjava Živković u razgovoru za Portal Analitika.
Prošlonedeljni izbor Tomislava Nikolića za predsjednika Srbije, po ocjeni većine beogradskih analitičara, predstavlja “politički zemljotres” koji bi mogao dovesti do “suštinske promene strateške orijentacije” zemlje ka evropskim integracijama, spriječiti “suočavanje i politički obračun sa ratnom politikom, opteretiti unutrašnje reformske procese” i normalizaciju odnosa sa državama nastalim raspadom bivše Jugoslavije. U svom redovnom mjesečnom izvještaju, sa takvom ocjenom se slaže i Helsinški odbor za ljudska prava Srbije, koji je odluku građana da svojim glasovima na čelo države dovedu nekadašnjeg zamjenika Vojislava Šešelja i danas već bivšeg predsjednika Srpske napredne stranke, nazvao “tektonskim poremećajem”.
Ali, šta je dovelo do tog “tektonskog poremećaja”? Zašto je, nakon osam godina apsolutne vlasti, bivši predsjednik Srbije i šef Demokratske stranke, Boris Tadić, na opštim izborima doživio takav poraz? Ko je za to odgovoran? Najzad, koga je, poslije svega, ishod opštih izbora uopšte mogao da iznenadi?
- Iskreno, i sam sam iznenađen pobedom Tomislava Nikolića – iskreno kaže Zoran Živković za Portal Analitika. „Naime, posle nedovoljno uspešnog prvog kruga predsedničkih izbora, verovao sam da će Nikolićevi glasači upasti u apatiju, a da će birači Demokratske stranke - osokoljeni minimalnom prednošću Borisa Tadića u prvom krugu i podrškom koju je za drugi krug izbora dobio od Ivice Dačića, Čedomira Jovanovića, Mlađana Dinkića, Mađara - izaći na izbore i ubedljivije podržati svog kandidata. Kao što smo videli, dogodilo se suprotno: prvo, 46 procenata izašlih građana – minus dva, tri posto nevažećih listića – i drugo, neiskrena podrška bivših i možda budućih koalicionih partnera, doveli su do toga da Boris Tadić ne bude izabran na mesto predsednika Srbije“.
ŽIVKOVIĆ: Svih! Jer, da je bila iskrena, Tadić bi, u odnosu na Nikolića, bio u prednosti za barem milion glasova. Pošto nije, verujem da je, u krajnjem ishodu, presudilo to što su građani odlučili ne da glasaju “za”, nego da glasaju „protiv“ DS-a i Borisa Tadića; to je Nikolića dovelo na Andrićev venac. Ako dalje analiziramo rezultate, videćemo da je u drugom krugu predsedničkih izbora Boris Tadić dobio 800 hiljada glasova manje nego pre četiri godine; na svim nivoima, lista DS-a je prošla slično. U tom smislu, pobeda Tomislava Nikolića zaista deluje kao tektonski poremećaj. Ali, budući da u glasanju „protiv“ Borisa Tadića građani nisu imali alternativu i da je bila tako mala izlaznost...
ANALITIKA: Šta Vam govori ta mala izlaznost? Čiji glasači nisu izašli?
ŽIVKOVIĆ: Glasači demokrata, pre svih. Ali, mala izlaznost je šamar i upozorenje svim političarima i strankama, posebno DS-u i Borisu Tadiću. Jer, ne možete 2008. godine na izbore izaći sa parolom: ua, devedesete, ua Milošević - a onda se, ispod fotografije pokojnog Zorana Đinđića, miriti sa Miloševićevim naslednicima, sa njima potpisivati besmislenu Deklaraciju o političkom pomirenju, praviti vladu...
ANALITIKA: Mislite da građani nisu kaznili lošu Vladinu ekonomsku i socijalnu politiku, nego pomirenje DS-a sa SPS-om, kao i pojedine neobjašnjive poteze bivšeg šefe države?
ŽIVKOVIĆ: Mislim da su građani, pre svega, kaznili bahatost i oholost DS-a i Borisa Tadića. Ako se vratimo unazad, setićemo se da je, tokom svoja dva predsednička mandata, Tadić učestvovao u stvarima koje su, kako kažete, potpuno neobjašnjive. Jedna od njih je, recimo, krađa glasova na referendumu o Ustavu Srbije, izvedena u saradnji sa Vojislavom Koštunicom. Pored toga, setite se učešća funkcionera DS-a na mitingu Kosovo je Srbija, stanja u pravosuđu, organizovanja barikada na Kosovu, pa onda, posle dva meseca, bežanja sa njih... Naravno, u kontrolisanim medijima koji su postali razglasna stanica DS-a, sve ovo je predstavljeno kao „velika pobeda“. Znate, marketing u dosta slučajeva odigra ulogu, ali ne može uvek; u tu lepu šarenu-lažu morate jednom nešto i da upakujete.
I, kada me pitate šta su građani kaznili – sopstveni loš život ili trule kompromise - reći ću Vam: i jedno i drugo! Taj protivprirodni blud sa Socijalističkom partijom Srbije je građane ogorčilo, gurnuo ih u apstinenciju, u bele listiće... U politici možete praviti koaliciju sa svima, sa crnim đavolom, ali se ne možete miriti sa onima koji su pucali na vašeg predsednika, ne možete besmislicama o “dva bola” izjednačite dželate i žrtvu, đželatu prati biografiju… Izvinite, to je nedopustivo. Uostalom, ko je Boris Tadić da se, u ime građana Srbije, u ime DS-a, miri sa SPS-om?!
ŽIVKOVIĆ: Da, ali – da li je za tako nešto dobio mandat?! Nije, naravno. Uostalom, to su pokazali rezultati poslednjih izbora. Deo birača DS-a – sluđen i poražen politikom stranke na čijem je čelu nekada bio Zoran Đinđić – odlučio je da od licemerja, trulih kompromisa, od prazne estradne predstave pobegne delom kod Čedomira Jovanovića, delom kod Mlađena Dinkića; posle svega, završio je u apstinenciji i belim litićima. Naprosto, bilo im je dosta te jalove politike, te poze - na mojim plećima je budućnost Srbije, na mojim plećima se slomila svetska ekonomska kriza... Ljudi su shvatili da je u pitanju najobičniji politički kukavičluk i impotencija; takozvana mačo impotencija. Nešto kao Bata Živojinović u filmu U raljama života: stalno nešto preti i obećava, a onda ispade – smeta mu tetka!
Uostalom, ako ste pratili RTS, u toj političkoj Grand-padadi mogli ste videti kako Boris Tadić ide okolo i govori da je u Srbiju lično on doveo FIAT, fabriku guma i uloške sa krilcima; on je, kaže, oduvek sanjao da u Niš dovede „neku visoku IP tehnologiju“... Pa, čekajte! Zbog takvih se izjava, u normalnim društvima, ljudii obično upućuju na preventivni pregled kod psihologa, pa, ako ne pomogne, kod psihijatra. Hoću da kažem da su građani, slušajući i gledajući taj cirkus, rekli: e, dosta je bilo! Ovako više ne ide!
Nažalost, posle svega, neko bi možda mogao steći utisak da likujem...
ANALITIKA: A ne likujete?
ŽIVKOVIĆ: Naravno da ne likujem. Pa, tu Demokratsku stranku nije stvarao Boris Tadić; stvarali smo je Zoran Đinđić, ja, ljudi koji su godinama trpeli teror Slobodana Miloševića, koji žrtvovali svoje živote... I sada tu Demokratsku stranku pokušava da uništi ekipa drskih pozera sa Dorćola koja je – iako, navodno, veliki protivnici ondašnjeg režima – nekim čudom uspela da zaradi ogroman novac devedesetih. Kako da likujem?! Do 2003, moja DS je uradila sve velike poslove; ostalo je da se vlada i da se, u mirnodopskim uslovima, sprovodu preostale reforme...
ANALITIKA: Da, ali u DS-u kažu da ta partija nikada nije imala veću podršku.
ŽIVKOVIĆ: Podsećam ih da je Slobodan Milošević najveću podršku imao kada je bombardovao Dubrovnik i Vukovar! Kakvu su tek podršku imali Hitler i Staljin! Pa, šta to znači?!
ANALITIKA: Nakon svega, na koga bi, po Vašem mišljenju, Boris Tadić danas imao najviše razloga da se ljuti? Čuli ste, pretpostavljam, te silne primjedbe na račun intelektualaca…
ŽIVKOVIĆ: Boris Tadić bi, pre svih, morao da se ljuti na sebe! Nemojte, molim vas, da ponavljamo priču o tome kako bi Tito bio dobar da ga Jovanka i generali nisu uzeli pod svoje. Tito je birao i Jovanku i generale; nismo Vi i ja. Ista stvar je sa Tadićem: čovek je imao apsolutnu vlast i sada nema pravo da se ljuti na bilo koga. Za sve se pitao, u sve se mešao, što, naravno, nije imalo svoje uporište ni u Statutu stranke, ni u Ustavu Srbije. Ko je Tadića terao da se tako ponaša?! U vrh DS-a je, ponavljam, ubacio svoje drugove sa Dorćola – kumove, ekipu sa basketa, iz kraja; oni danas čini najuži deo Predsedništva stranke, oni donose odluke. Iako je za svoje savetnike mogao da proneđe stručne, kompetentne ljude, sam je odlučio da se okruži onima koji će mu svakoga dana govoriti kako je najlepši, najpametniji i kako predstavlja ličnost od istorijskog značaja.
ŽIVKOVIĆ: Da, u pitanju je jedan od drastičnijih primera u kome nepostojeća politička ličnost, Jelena Trivan, sebi dozvoljava da protestuje zbog toga što se autor predstave sreo sa nekim za koga ona misli da nije podoban! Gospođa Trivan veruje da na takvu drskost ima pravo samo zbog toga što sedi pored Borisa Tadića. I, šta je očekivala?! Da Frljić pozove nju i sa njom razgovara o Zoranu Đinđiću?! Pa, šta ona zna o Zoranu Đinđiću? Kada je sa njim razgovarala? Gde ga je srela? Kao osoba koja je u to vreme nešto radila kod Rasima Ljajića, gospođa Trivan je Đinđića mogla da vidi samo izdaleka, da na nekom skupu maše zastavicama iz sedmog ili iz desetog reda. Ali, to nije jedini primer. Meni su se, recimo, ljudi žalili da imaju poslovnih problema zbog toga što sede sa mnom u UO KK Crvena Zvezda, u kome, u to vreme, nija bilo ni para ni mafije. Nažalost, ta vrsta bahatosti se može meriti samo sa onom JUL- ovskom! I to su građani Srbije kaznili. Kao što su kaznili korupciju, afere vezane za ljude iz DS-a, neprincipijelnost, trule kompromise... Najzad, kaznili su najnižu demagogiju u kojoj šef države – čovek ušao u šestu deceniju života! – ubeđuje građane kako, osim knjiga, ne poseduje ništa! U pitanju je težak bezobrazluk. Jer, ono što Tadić ima na sebi i oko sebe vredi najmanje koliko stan u Beogradu. Dakle, šta god mislili o biračima u bilo kojoj državi, ipak postoje neke granice.
ANALITIKA: Nakon izbora, očekujete li turbulencije u DS-u?
ŽIVKOVIĆ: Prvo, koliko se sećam, u Statutu stranke piše da bi, nakon opštih izbora, morala biti zakazana Skupština. Ako i to, u međuvremenu, nije promenjeno na nekoj od ćutoloških sednica GO DS. Budući da je DS nesumnjivo izgubila izbore, bilo bi logično očekivati otvaranje rasprave o razlozima poraza, o odgovornosti... Zar ne bi bilo prirodno da, posle ovakvog debakla, predsednik DS-a ponudi ostavku? Pa, to je učinio Vojislav Šešelj koji se nalazi u Hagu!
ANALITIKA: Mislite da bi Boris Tadić tako nešto mogao učiniti?
ŽIVKOVIĆ: Videćemo. Svako, pa i Boris Tadić, ima pravo da se promeni. Mislim da je dobro to što je svom nasledniku čestitao pobedu, ali nije dobro to što je izleteo sa izjavom kako neće prihvatiti da bude novi premijer. Naravno, premijersko mesto nije „utešna nagrada“, ali, ako već hoćete da pravite vladu koja će biti efikasna, da odlučno sprovodi reforme, onda razumete da je neophodno da na čelu te vlade bude jaka politička ličnost. Ako vladu pravi DS, logično je da na njenom čelu bude šef stranke. Doduše, ovom šefu, nakon poraza na predsedničkim izborima, nedostaje legitimitet. Pored toga, dodatan problem stvara i to što Borisu Tadiću ne odgovara mesto premijera…
ANALITIKA: Zašto mu ne odgovara?
ŽIVKOVIĆ: Zato što je teško praviti dobar marketing ako obavljate posao predsednika vlade. Naime, poslednja stvar koja se traži od premijera je da bude maneken; on mora ozbiljno da radi, da se hvata u koštac sa svakodnevnim problemima, što, poznato je, Tadiću ne odgovara. Zato, do danas, odbija da se po tom pitanju izjasni.
ANALITIKA: I, šta očekujete: vladu DS-a i SPS-a, takozvanu veliku koaliciju ili...
ŽIVKOVIĆ: Ono što očekujem su novi izbori. Jer, ko god da napravi vladu, ona neće biti dugog veka. Ako me pitate ko će činiti tu privremenu vladu, da sam na mestu Borisa Tadića, imao bih ogroman problem da parlamentarnu većinu formiram sa Ivicom Dačićem koji je – podsećam vas – tokom predizborne kampanje rekao da je 5. oktobar najveća sramota srpskog naroda. Ako sa takvim čovekom odlučite da sastavite vladu, pokazujete ne samo da se slažete sa tim što govori, nego pljujete na svoju stranku, na ljude koji su je pravili i podržavali; najzad, na taj način pljujete na žrtvu Zorana Đinđića! I tu onda nema – bila je kampanja, nisam mislio ozbiljno. E, građani Srbije su mislili ozbiljno i zato su odbili da glasaju za ono što im je ponuđeno.
Sve u svemu, mislim da se, nažalost, ko god da bude sedeo u novoj vladi, neće dogoditi nikava bitnija promena, što znači da će Srbija nastaviti da nazaduje. Protekle četiri godine, osim belog šengena, saradnje sa Hagom i toga da se više ne ide u vojsku, ova zemlja nije ozbiljnije napredovala.
ANALITIKA: Kako će se, po Vašem mišljenju, izbor Tomislava Nikolića za predsjednika Srbije odraziti na odnose na prostoru bivše Jugoslavije?
ŽIVKOVIĆ: Pre izbora, Tomislavu Nikoliću je kao jedan od najvećih minusa bila upisana poseta Crnoj Gori i susret sa Milom Đukanovićem; istovremeno, ovde se, kao što znate, crnogorska opozicija redovno prima na najvišem nivou. Neshvatljivo je kako je Milo Đukanović proglašen za najvećeg srpskog neprijatelja, što, uz puno poštovanje, sve i da hoće, on ne može biti. Pa, budimo realni! Uostalom, dok sam bio premijer, sa Crnom Gorom i Đukanovićem sam imao vrlo dobre odnose; isto je važilo i za Zorana Đinđića. Dakle, u čemu je problem? Nažalost, imam utisak da Beograd i dalje ne prihvata činjenicu da svaka država bivše Jugoslavije – tako i Crna Gora – vodi politiku koja je u skladu sa njenim interesima.
ANALITIKA: Ako Tadić to nije shvatio, kako će tek shvatiti Tomislav Nikolić?
ŽIVKOVIĆ: Da, to je tačno. Tomislav Nikolić u svojoj torbi ima puna toga što bi voleo da zaboravi. Ali, kao izbor građana Srbije, Nikolić će morati da razgovara i da bude primljen i u Zagrebu, u Podgorici, Sarajevu, Skoplju, Briselu, Vašingtonu i Moskvi. To je politika. Verujem da Brisel i region od Nikolića očekuju da odigra ulogu Ive Sanadera koji je, za početak, detuđmanizovao HDZ i Hrvatsku…
ŽIVKOVIĆ: Već sam rekao šta sve Nikolić ima u svojoj torbi i, u odnosu na to, verujem, niko ne bi trebalo da ima iluzije. Ali, bez obzira na izjave koje su u regionu izazvale uznemirenje, kakav god da je, Nikolić ipak ima šanse da ne bude najgori; u toj kategoriji, Milošević je apsolutni šampion. Slaba uteha, ali…
ANALITIKA: Kada smo poslednji put razgovarali, rekli ste da ćete, prije nego što se aktivnije uključite u politiku, sačekati rezultate opštih izbora...
ŽIVKOVIĆ: Kao član DS-a, tražim da, zbog poraza na opštim izborima, Boris Tadić podnese ostavku; tražim organizovanje Skupštine stranke na kojoj će biti napravljena analiza štete: ko ju je napravio, zašto, kako je popraviti, ko bi tako nešto mogao da izvede... U tome sam spreman da učestvujem kao član DS-a.
ANALITIKA: Nemate ambiciju da u tome učestvujete sa neke druge pozicije, osim kao - član?
ŽIVKOVIĆ: Ako želite nešto da promenite, morate se aktivirati; ne možete sedeti skrštenih ruku i čekati. promene.
ANALITIKA: A to znači...
ŽIVKOVIĆ: To znači da morate ući u igru. I ući ću. Što ne znači da ću od te namere odustati ako me sutra isključe iz DS-a.
* * * * *
Komentari ()
