Svijet

Grčka na ivici bankrota?

Izvor

Vlasti u Atini već godinama troše mnogo više nego što zarađuju i kriza u Dubaiju je otvorila pitanje da li će Grčka biti u stanju da servisira svoje dugove ili joj , možda, prijeti bankrot. Nova socijalistička vlada Jorgosa Papandreua, koja je izabrana prošlog mjeseca, nije gubila mnogo vremena - optužila je svoje konzervativne prethodnike za očajno stanje javnih finansija, prenosi Tanjug.

Poslije hitno izvršene revizije glavnih ekonomskih indikatora, objavila je da će budžetski deficit ove godine biti 12,7 odsto, dakle čak četiri puta više od dozvoljenog limita Evropske unije od tri odsto. Javni dug, odnosno  zaduženost svih nivoa vlasti u zemlji, iznosi 113 osto bruto domaćeg proizvoda, što je skoro dva puta više od limita Evropske Unije koji iznosi  60 odsto.

Recept novih vlasti, sadržan u njenom predlogu budžeta, jeste povećanje prihoda boljom naplatom poreza u kombinaciji sa drastičnim smanjenjem državne potrošnje posebno u domenu odbrane i vladinih programa kao što su zamjena starih za nove automobile. Uprkos činjenici da je vladajući Pasok potpuno opravdano zbog toga bijesan i da se okomio na naduvani državni sektor koji se opire reformama, ne treba zaboraviti, zaključuje londonski dnevnik, da je taj pokret u prošlosti vrlo dugo bio na vlasti i da je podjednako kao i njegov politički suparnik odgovoran za korupciju koja razdire zemlju.

Dvije velike svetske bonitetne kuće "Fič" i "Standard i Purs" su juče najavile smanjenje kreditnog rejtinga Grčke, uz ocenu da finansijski plan zemlje "neće moći da obezbedi stabilno smanjenje fiskalnog deficita i tereta državnog duga". Predsjednik Evropske centralne banke Žan Klod Triše, u govoru u Evropskom parlamentu u ponedeljak, ukazao je da su mjere nove vlade u Atini za sada nedovoljne da zaustavi krizu.

Evropska komisija je već izdvojila Grčku kao zemlju s najvećim deficitom budžeta i ranije ovog mjeseca naložila vladi u Atinmi da redovno dostavlja izveštaje o napretku u smanjenju vladinog deficita. Grčke banke su naročito veliki problem, s obzirom na to da veliki deo njihovih aktiva predstavljaju vladine obveznice koje one takodje koriste kao osiguranje za zajmove Evropske centralne banke (ECB). Tržišna vrijednost tih obveznica trpi štetu zbog sniženja kreditnog rejtinga. Grčke banke duguju ECB 40 milijardi eura koje su pozajmile da bi kupile grčke vladine obveznice.

Kako se očekuje da ECB postepeno odustane od politike jefinog finansiranja, tržište postaje nervozno jer bi to moglo umanjiti zaradu grčkih banaka. Akcije grčkih banaka su posle "Fičovog" sniženja kreditnog rejtinga Grčke potonule - dionice "Kiparske banke" i "Pireus banke" za 7,7 odsto, "Nacionalne banke Grčke" osam odsto, "EFG Evrobanke Ergasias" 5,3 odsto i "Alfa banke" 5,3 procenta.

Portal Analitika