Nevladina organizacija Iran Human Rights (IHR), sa sjedištem u Norveškoj, saopštila je da je potvrdila najmanje 55 pogubljenja u prvih 26 dana ove godine.
Četiri osobe su pogubljene na osnovu optužbi u vezi sa protestima, dok je većina obješenih (37) pogubljena zbog zločina u vezi sa drogom, rekao je isti izvor.
Ta nevladina organizacija nije saopštila zašto je još 14 ljudi strijeljano.
Najmanje 107 ljudi i dalje je u opasnosti od pogubljenja zbog protesta, jer su osuđeni na smrt ili optuženi za zločine za koje je izrečena smrtna kazna, dodao je IHR.
Svako pogubljenje u Iranu je „političko“, jer je glavna svrha „širenje straha i terora u društvu“, naglašava IHR.
„Da bi se zaustavila državna mašina za ubijanje, ne treba tolerisati nikakvo pogubljenje, bilo političko ili ne“, dodao je direktor IHR-a Mahmud Amiri-Moghadam.
Aktivisti optužuju Iran da koristi smrtnu kaznu kao instrument zastrašivanja da uguši proteste koji su počeli 16. septembra, nakon smrti Mahse Amini, 22-godišnje Kurdkinje, uhapšene tri dana ranije zbog kršenja kodeksa oblačenja žena.
Prema riječima zvaničnika UN za ljudska prava Volkera Turka, „instrumentalizacija krivičnog postupka“ u Iranu za kažnjavanje demonstranata „je ravno ubistvu koje je odobrila država“.
IHR i druge nevladine organizacije za ljudska prava tek treba da objave statistiku o pogubljenjima u Iranu za 2022.
Međutim, IHR je početkom decembra izvestio da je obješeno više od 500 ljudi, što je rekordan broj u posljednjih pet godina.
