Zapadni Balkan raspolaže sa 23 gigavata (GW) potencijalnih solarnih i vetroenergetskih kapaciteta, od čega je gotovo polovina u Srbiji, a realizacijom tih projakata bi elektrane na gas mogle da postanu suvišne u regionu, navodi se u izveštaju organizacije Globalni energetski monitor (Global Energy Monitor - GEM).
Tranzicija prema čistoj energiji mogla bi da spriječi emisije 103 miliona tona ugljen-dioksida (CO2) tokom životnog vijeka, što je jednako 87 odsto emisija CO2 u regionu 2022, i da uštedi više od devet milijardi eura u troškovima energije, saopštio je GEM, prenosi N1.
Prema svjetskim bazama podataka solarnih objekata i vetroparkova (Global Wind Tracker i Solar Power Tracker), Albanija, Bosna i Hercegovina, Kosovo, Crna Gora, Sjeverna Makedonija i Srbija zajedno raspolažu sa kombinovanih 23 GW u potencijalnim projektima za solarnu energiju i vjetar, što je 70 odsto više nego prije godinu dana i uporedivi su sa potencijalnim kapacitetima u Njemačkoj.
Ti projekti, koji su najavljeni ili u fazi planiranja i izgradnje, proizveli bi četiri puta više električne energije od potencijalnih elektrana na gas tokom njihovog životnog vijeka.
„Zbog njih bi energija na gas mogla da postane irelevantna u regionu“, saopštio je GEM.
U izveštaju se takođe ističe da bi EU i SAD trebalo da promovišu solarnu energiju i vetar, umesto gasa, kao meru energetske bezbednosti, kako bi pomogle Zapadnom Balkanu da dostigne svoj puni potencijal u oblasti čiste energije.
Koautorka izveštaja Žanaim Kozibai ocenila je da je Zapadni Balkan u jedinstvenoj poziciji jer region nije previše vezan za gasnu infrastrukturu i da je obnovljivih izvora energije održiviji potez koji ima ekonomski smisao.
„Ipak, potrebno je više političke volje u zemlji, a EU i SAD bi trebalo da se zalažu za čistu energiju u regionu, a ne da podržavaju skupi, zagađivajući gas“, izjavila je Kozibai.
Projektni menadžer u Evropskoj federaciji energetskih zajednica (REScoop.eu) Kris Vretos ukazao je da se ubrzani prelazak na obnovljive izvore energije mora sprovesti na demokratski način.
„Vlade bi trebalo da stvore okvire koji omogućavaju razvoj energetske zajednice. Nosioci projekta bi takođe trebalo da omoguće udio lokalnim građanima i zajednicama u projektima. Ovo bi stvorilo novi izvor prihoda mnogim domaćinstvima, omogućavajući preko potrebne ekonomske prilike, posebno zajednicama koje prelaze sa rudarstva uglja“, izjavio je Vretos.
Službenica za energetsku politiku jugoistočne Evrope u organizaciji Benkvoč (Bankwatch) Pipa Galop ocijenila je da je trenutni izazov da se ubrzaju poboljšanja u prostornom planiranju, proceni uticaja na životnu sredinu i učešću javnosti, i da se spriječi šteta po biodiverzitet i izgradi podrška javnosti.
