Ali za razliku od drugih zemalja, ako izgubite telefon ili novčanik u Japanu, najvjerovatnije ćete ga dobiti nazad.
Svi predmeti čuvaju se u Centru za izgubljenu imovinu u Lidabašiju u Tokiju.
U 2019. radnicima ovog centra predato je rekordnih 4,15 miliona izgubljenih i pronađenih predmeta.
Centar trenutno čuva više od 600.000 predmeta.
Kako objašnjava Jukiko Igaraši, šef Centra za izgubljenu imovinu u Tokiju, dnevno su dobijali oko 7.700 izgubljenih predmeta.
''Tokio ima 20 odsto svih izgubljenih stvari u Japanu“, kaže ona.
''A stavka koja se najčešće vraća vlasnicima je mobilni telefon.
''Oko 90 odsto izgubljenih mobilnih telefona stigne nazad do vlasnika“, navodi.
Drugi po broju pronađenih artikala su novčanici, kaže Igaraši.
Skoro 70 odsto novčanika se vraća vlasnicima.
''Još jedna vrlo česta stvar koja nestaje su zvanični dokumenti“, navodi on.
''Među njima su vozačke dozvole, kartice zdravstvenog osiguranja, kreditne kartice ili diskontne kartice u prodavnicama“.Većina izgubljenih predmeta se često vraća istog dana kada su izgubljeni.
Ali neki nijesu te sreće i ne vraćaju vlasnicima.
„Najrjeđe se vraćaju kišobrani, manje od jedan odsto. Lako možete zamijeniti jeftini plastični kišobran, tako da ih ljudi često ni ne traže“, kaže Igaraši.
Koja je tajna uspjeha japanskog sistema?
U suštini, sva izgubljena imovina se predaje ‘Kobanu’ , odnosno policijskoj stanici“, kaže načelnik Centra za izgubljenu imovinu.
U Sukijabaši Kobanu, policajac Vada kaže:
''Dužnosti policajca u Kobanu su patroliranje, prihvatanje izgubljene imovine i podnošenje izvještaja o njoj. Takođe vodite računa o ljudima koji su izgubljeni ili pijani, a bavite se i saobraćajnim nesrećama i kriminalcima“, dodaje on.
Službenici Kobana imaju drugačiji imidž od policajaca na drugim mjestima.
Pristup zasnovan na zajednici i sveprisutnost Kobana olakšavaju prijavljivanje predmeta koji nestane.
„U ovom Sukijabaši Kobanu u prosjeku dnevno dobijemo sedam izgubljenih predmeta“, kaže Vada.
„Ako se vlasnik ne pojavi određeno vrijeme [u Kobanu], predmet će biti prebačen u Centar za izgubljene i pronađene stvari“, objašnjava Jukiko Igaraši.
Ukoliko niko ne preuzme predmet u centru, onaj koji ga je vratio može da ga traži posle tri mjeseca.
Ako ne žele da zadrže predmet, vlasništvo će biti prenijeto na grad, koji ga može prodati na aukciji.
„Najupečatljiviji predmet koji smo dobili je koverat sa 8.800 dolara u gotovini“, kaže agent Vada.
Rukovodilac Centra za izgubljenu imovinu Jukiko Igaraši objašnjava da nije neobično vidjeti velike sume novca poput one u koverti.
„Meni su najupečatljiviji predmeti bili vještački zub i štake. Pitala sam se kako bi se vlasnik mogao vratiti kući bez njih?
„Ima toliko rijetkih predmeta koji se izgube!“
Efikasan sistem olakšava vraćanje izgubljenih stvari.
Ali ovaj proces ne bi bio moguć bez stanovništva Japana.
„Više od 1.000 godina Japan ima zakon o izgubljenoj imovini“, objašnjava Igaraši.
„Vjerujem da su japanska moralna načela odigrala važnu ulogu u oblikovanju našeg stava prema izgubljenoj imovini“, kaže ona.
