Kreativna blokada. Nekad bih se prije snašla da odgovorim na zadatak sa vezanim rukama, nego sa kreativnom blokadom.
U suštini to i jesu vezane ruke, iako izgleda da nijesu. Ne znam ni kako nastaje, ni zašto se dešava, ali nekad zna da me drži i po mjesec dana. Znam ljude koje drži i duže, ali sam vremenom naučila da se kod mene takvo stanje ne zadržava. Kretivna blokada je u suštini kada ti zablokira mozak i ne možeš ništa da ‘smisliš’ i budeš u velikom problemu, jer od kreative zarađuješ za ‘leba’.
Recimo, dosta klijenata smatra da kreativna blokada ne postoji i da je to izgovor jer si lijen, a ona je vrlo realna i opasna za samog kreativca. Agonija nastaje kad odjednom svi imaju sjajne ideje, a ti ne i ništa se ne dešava da se to promijeni, a ti ostaješ zarobljen u tom krugu upoređivanja sa drugima i poništavanja sebe. Tome ima lijeka. Ilustracije za ovaj tekst biće sve one koje su nastale kada sam se osjećala najmanje kreativno.
Kreativnost se trenira
Baš često dobijem pitanje odakle mi ovoliko inspiracije. Iskreno- nemam je ja baš pretjerano puno koliko ljudi misle da imam. Kreativna blokada mi se dešava češće nego što ljudi primjećuju, zapravo. Misle da samo sjedim ili čak legnem da spavam i ideje se same od sebe dese, a zapravo se više radi na samim idejama nego na tehničkom dijelu.
Tehnički dio crteža, u mom slučaju, se riješi raznim kursevima i nakon školovanja, ali u najvećem dijelu vremenom - što više crtaš, to si bolji. I za crtanje su do skoro svi mislili da se samo rodiš sa talentom, ali za kreativnost je to i dalje slučaj. I rodiš se ti sa tim, moraš imati tu neku žicu, ali ako to ne treniraš svakodnevno, isto kao i talenat, isto kao i tehniku, isto kao i stvarni mišić - zakržljaće.
Za kreativnost je potrebno da svaki dan izađeš makar minimalno iz zone komfora. Potrebno je da se nikad ne zapitaš kad si poslednji put nešto prvi put probao, bilo da je to hrana ili nova olovka za crtanje. Neophodno je da čitaš knjige, slušaš muziku, ali i najvažnije- da gledaš šta kolege rade. Naravno- bez kopiranja, ali tuđi proces može biti sjajna podloga za fantastičan ‘brainstorming’.
U centru blokade
Kad god se nađem u situaciji da ne mogu ništa da ‘smislim’, to bude mučnije za mene i teže mi pada nego da uzmem da podignem klavir. Pokvari mi se raspoloženje, dan, pa i odnos prema poslu makar za taj jedan dan.
Tako izgleda taj prvi dan ‘praznog mozga’, a ako ta blokada potraje i nakon toga, trudim se da se ne fokusiram više na nju i da nastavim sa životom kao da se ništa ne dešava i kao da sam prezadovoljna sa radovima koje crtam u tom periodu, a zapravo mi je i sad kad prođe malo vremena teško da ih gledam. Ne fokusiram se na zabrinutost šta li ću crtati sledeće godine u ovo vrijeme ako sam već sada ‘izgorela’. Recimo sad da prošetam svojom instagram stranicom, tačno znam kada su se blokade desile, a neki od tih radova su imali i po desert hljiada lajkova.
Moja inspiracija dolazi iz najobičnijeg ljudskog razgovora. Svi moji prijatelji i drugari su potpuno različite osobe sa različim interesovanjima, ne samo od mene nego i jedni od drugih, i svako od njih mi u običnom razgovoru, recimo o tome kakav mu je bio dan, donese nešto korisno za moju inspiraciju.
Takođe dosta toga dolazi i sa kolažnih tabli stvari koje volim - od slika malih koza do zanimljive posteljine ili šolje. Svašta nešto kreativno može da mi padne na pamet samo kad gledam te kolaže, ali i kad gledam film koji volim, slušam muziku, međtuim ni ti ‘ljekovi’ nekad ne pomažu da se ‘odblokiram’.
Disciplina
Lijek svake blokade koju sam ikad imala je disciplinovano crtanje, kao da ista ne postoji. Da sam crtala samo onda kada sam imala dobre ideje, ja bih imala možda 15 crteža godišnje.
Uopšte se ne radi o kvantitetu i kako je on manje važan od kvaliteta. To je istina, ali tim kvanititetom se upravo radi ono što sam rekla da je važno, a to je treniranje kreativnosti. Nacrtala sam možda više crteža kojima nijesam zadovoljna, nego onima kojima sam se iskreno nasmijala za cijelog svog kreativnog života. Ali - svaki od tih crteža kojim nijesam bila zadovoljna naveo je na super ideju. Iako ni danas nijesam oduševljena crtežima iz tih perioda, shvatim da sam previše tragično doživjela tu ‘lošu’ ideju, jer pauk koji nosi kesu iz prodavnice ipak izgleda slatko.
Ako na svoje stvaranje gledaš kao da ono treba da se dešava samo kada imaš super misao, može se desiti da se razočaraš ako realizacija ne bude na nivou na kom si je zamislio. Momenat u kom izostane dobra realizacija je upravo taj što je nijesi trenirao- ni svoju kreativnost, ni tehniku. Dio procesa stvaranja dobre ideje su tona loših, zato kad ti neko kaže da kvantitet nije važan- jeste, jer ti je sav taj kvantitet pomogao da dođeš do kvaliteta.
Napravi rutinu
Ako se ikada nađeš u kreativnoj blokadi, napravi rutinu. Napravi momenat u kom moraš da, opet u mom slučaju, crtaš makar 5 minuta na dan. Načini ga prioritetom, nečim što moraš da uradiš kako bi tvoj dan protekao. Posveti mu se i ako ti se ne dopada istraži zašto je to tako. Šta treba da promijeniš, šta je to što ti smeta.
Ovako se liječi kreativna blokada, makar u mom slučaju. Crtam svaki dan, bilo da sam na putu ili u ateljeu, vrlo svejsno da neće svaki crtež biti istog kvaliteta, ali ću imati duplo više ideja kada se tim idejama konstantno vraćam, a ne ako ih zapostavljam. Kreativna blokada je normalna i ne bježi od nje. Ne poništavaj svoje radove kojima nisi zadovoljan, jer su oni jednako važan dio procesa kao i oni kojima jesi.
Srećno stvaranje!
