Ako je mladi Novović i pred sudom i u UIKS-u prezentovao stanje koje je medicinski i psihološki moralo da eliminiše njegovu izolaciju, onda je on unutra trebao da ima društvo i morao je biti pod nadzorom.
05.03.
14:00h
Smrt mladog Baranina Novovića, otvara Pandorinu kutiju u kojoj su se odavno nagomilali svi problemi koji tretiraju proceduru hitne, naglašavam hitne, prevencije koje zadire u zdravlje, psihu pritvorenika.
Ovo govorim iz iskustva od prije 22 godine.
Ako uzmemo šta je sve urađeno na napredovanju ljudskih prava u zakonodavnom smislu - mi imamo nazadak koji implicira hitnu reakciju Ministarstva pravde, a tiče se segmenata zdravstvene zaštite u UIKS-u.
Uzimam za početak bizaran detalj. Lični. Eksterne je prirode.
Ja uvijek moram imati pri ruci tabletu za brzo obaranje pritiska i tabletu za usporavanje srčane frekvencije. Makar po jednu.
S obzirom na to da se i advokati detaljno pretresaju na ulazu u spuški zatvor, meni se to oduzme, sa obrazloženjem koje iole normalna osoba i ne mora baš da prihvati.
Na upit - da li znaju da mi se tako ugrožava zdravlje i ko će eventualno snositi posljedice - nema odgovora. Jer koga je briga za to.
Unutra tek.
Pritvorenik sa, recimo, srčanom manom ne smije da ima ni nitroglicerin. Dok se pozove pomoć - ode čovjek.
I za ovo i za dolje rečeno ne krivim Upravu jer oni slijede neživotne pravilnike, kojima neko treba da se pozabavi. Ti tupavi pravilnici koji mnogo toga onemogućavaju pritvorenicima sa zdravstvenim problemima, najprije sprečavaju da ti ljudi imaju pri ruci ono što u momentu može život da im spasi.
Ostavljati ljude da se u izolovanim uslovima uzdaju ponekad u brzu intervenciju, a oduzeti im pravo da "spas" imaju pri ruci pravilo je bez razumnog objašnjenja.
Traumatična sredina rađa uzroke teške po zdravlje koji impliciraju da pritvorenik u datom momentu mora da bude jedina osoba koja može da preduprijedi sopstvenu smrt.
Ako je mladi Novović i pred sudom i u UIKS-u prezentovao stanje koje je medicinski i psihološki moralo da eliminiše njegovu izolaciju, onda je on unutra trebao da ima društvo i morao je biti pod nadzorom.
Ovako, ostavljen je sam u društvu sa sopstvenim izborom koji je evidentno sadržao patologiju na koju je neko u sistemu morao da računa.
U društvu, u kojem je stvoren diskurs (javno jako podržan) da je pritvor mjera svega, a najviše državnog poštenja, ljudi (bez obzira na to za šta su osumnjičeni) ostavljeni su da svoje patnje, traume, lične doživljaje nove stvarnosti nose na leđima kao da su u nekoj napuštenoj koloniji, što se zdravlja tiče, a ne u organizovanoj državnoj Upravi.
U društvu u kojem svaki vapaj sa te strane ova nesrećna sredina komentariše otprilike ovako:
"Ne, no ćemo ti dati ličnog ljekara, redovno tuširanje, pečenje, muči i skapaj tamo"- nema sreće.
Mladi čovjek je izgubio život.
Umro je krivično - pravno nevin.
Povjeren državi na čuvanje i njegu dok mu se eventualno ne utvrdi krivica.
Nema nevinih u ovom slučaju.
P.S: Pritvor je u krivici, često, nužno potreban.
Stepen komoditeta i sigurnosti pritvorenika na Zapadu, prvi je dokaz njihove demokratičnosti.
Ovdje, kao ovdje.
To je ugađanje nesojima.
Sociologija sredine kakva je crnogorska, bojim se, ne liječi se bez muke.
P.S.1: Kod nas se ništa ne dešava, jer se dešava uvijek isto.
